Automatizacija, barem za sada, neće izazvati nagli skok nezaposlenosti

Novi izveštaj Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) navodi da automatizacija i razvoj veštačke inteligencije neće u skorašnjoj budućnosti izazvati nagli skok nezaposlenosti, piše portal Axios.

Konačni zaključak MIT-ijevog istraživanja jeste da su trenutni efekti automatizacije usporeni dugoročnijim političkim procesima, usled kojih je došlo do nejednake raspodele ekonomske dobrobiti u korist najbogatijih.

„Ukoliko bi primenili automatizaciju na postojeće tržište rada, rezultat će samo biti rastući jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju“, navodi Dejvid Mindel, inženjer u MIT-ju i jedan od glavnih autora izveštaja.

U suprotnosti sa ranijim, pesimističnijim predviđanjima, MIT navodi da je automatizacija do sada imala isti uticaj na tržište rada kao i prethodne tehnološke promene, odnosno da se neki poslovi uklanjaju dok se drugi stvaraju, iako bi se ukupna stopa nezaposlenosti povećavala.

U izveštaju se dodaje i da su procene sada drastično drugačije u odnosu na period od pre par decenija, budući da 63 odsto trenutnih radnih mesta u 2018. godini nije ni postojalo 1940. godine, odnosno da posla i dalje ima uprkos ukidanju ranije važnih pozicija.

„Obećano nam je da ćemo do 2018. godine imati automobile bez vozača, a oni još uvek nisu ovde… I dalje je jeftinije i efikasnije jednostavno unajmiti čoveka da izvršava neku komplikovanu radnju, nego dizajnirati i praviti tehnologiju koja će tu radnju moći da imitira“, smatraju naučnici.

Za sada, automatizacija i veštačka inteligencija samo povećavaju produktivnost umesto što zamenjuju „žive“ radnike, obzirom da omogućavaju da se zaposleni manje bave rutinskim radnjama.

Tehnološki napredak u poljima veštačke inteligencije i automatizacije imaće neosporno ogroman uticaj na budućnost zapošljavanja, kao što je to bio slučaj sa svim prethodnim tehnološkim revolucijama, ali bi moglo da prođe više decenija pre nego što se ti efekti u potpunosti ispolje.

Takva situacija daje privrednicima ali i političarima još vremena, možda i poslednju šansu, da usklade politike rada i obrazovanja, kako bi čovečanstvo spremno dočekalo promenu koja neosporno dolazi.