Domaće tržište radne snage oseća efekte odliva kvalitetnih kadrova

Kako bi se smanjio odliv mozgova potrebno je omogućiti iste uslove rada kao u zapadnim zemljama, u smislu profesionalnog razvoja i kvaliteta života, ali i da se utiče na državne institucije da poboljšaju zdravstveni, obrazovni i pravosudni sistem, zaključci su prvog panela ovogodišnjeg Foruma menadžera Srpske asocijacije menadžera na temu cirkularnih migracija.

Specijalni gost Foruma menadžera bio je Ambasador Švajcarske u Srbiji, Urs Šmid, koji je istakao koliko je ova tema važna za sve zemlje sveta.

„Znamo da su demografski trendovi u Srbiji kritični i drago mi je da vidim da ste snažno posvećeni ovoj temi. Spremi smo da podelimo svoja iskustva u razvoju visokih tehnologija, ali i u obrazovnom sistemu“, izjavio je ambasador Šmid.

On je podsetio i da je program koji Švajcarska sprovodi u Srbiji usmeren na nekoliko važnih tema kao što su ekonomski razvoj, rešavanje problema nezaposlenosti, održiva energija, podrška Vladi.

Srpska asocijacija menadžera i konsultantsko-revizorska kompanija PwC Srbija realizovali su istraživanje na temu odliva mozgova, koje je pokazalo među 80 odsto ispitanika da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.

„Mnogi ljudi misle da postoji dosta dobra ponuda poslova u zemlji, da se kvalitetnih ljudi mogu naći, ali ono što su svi ukazali je i opšte stanje u društvu u kojem se oseća kvalitet života na tom nivou da ljudi shvate da nije bitno samo posao već i ostali elementi. Odgovor menadžera je da se prilagodimo takvog tržištu“, kaže Biljana Bogovac, partner u kompaniji PwC Srbija.

NAJVIŠE KADROVA NEDOSTAJE U IT SEKTORU

Istraživanje je pokazalo da najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu. 

U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima, ali ono što se izdvojilo je da njih čak 57 odsto nema saradnju sa fakultetima. 

Prema istraživanju, poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja. 

Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.

Prema rečima Dragoljuba Damljanovića, predsednika SAM-a i Digital Grid Sales VP u Schneider Electric-u, u Srbiji se oseća nedostatak mladog i stručnog kadra, ali i onog zanatskog tipa, zanati koji treba da podrže industrijalizaciju i da rade na novootvorenim mestima u fabrikama.

„Za državu je izuzetno bitno da u njoj živi i radi mladi stručan kadar i to iz više aspekata. Prvi je mogućnost da se zaposle u svojoj zemlji, da donose visoko profitabilne poslove, to je sa ekonomske tačke veoma važno. S druge strane, ti ljudi kreiraju eko sisteme, dobijaju mogućnost da rade sa tržištem celog sveta sa jednog mesta. Važno je da se kompanijske vrednosti podudaraju sa vrednostima zaposlenih jer to omogućava da se zaposleni dobro osećaju“, kaže Damljanović.

Bitna je atmosfera u kojoj se živi i radi

„Kad pričam iz ugla tehnološke IT kompanije u kojoj sam, moram da istaknem da smo upravo mi ti koji moramo da se postaramo da dođemo do kadrova“, dodao je Damljanović.

Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka, kabinet predsednice Vlade Srbije  je naglasio da je kroz direktnu komunikaciju sa povratnicima ustanovljeno da je lična odluka ta koja prevladala prilikom povratka, ali istovremeno je i suočavanje sa najvećom nedoumicom, a to je pitanje kako da pronađu adekvatnu poslovnu i karijernu priliku u Srbiji.

„Tu pokušavamo da im pomognemo, baš zbog toga što smo prepoznali da postoji manjak informacija na jednom mestu radimo na Vodiču za povratnike. Ljudi se vraćaju jer žele da pripadaju ovom kulturnom kontekstu i da u ovoj zemlji stvaraju. Cirkularne migracije pokazuju da se ljudi vrate na nekoliko godina, pa ponovo odu. Moramo da omogućimo da cirkulacija ljudi bude što jednostavnija i da na taj način budemo deo modernog sveta i globalnog društva“, kaže Brkljač.

U MARTU OVE GODINE UVEDENE SU PODSTICAJNE MERE ZA POVRATAK

„Ukoliko je neko više od dve godine u inostranstvu i vraća se u Srbiju dobija od poslodavaca tri puta veću platu od prosečne u u Srbiji i on je oslobođen 70 odsto poreza i doprinosa za pet godina. Na taj način se profilira visoko kvalifikovan kadar koji nedostaje. U tome su i studenti koji su godinu dana van zemlje, kad se vrate i zaposle, poslodavac mu da dva puta veću prosečnu platu i ima isti podsticaj za poreze i doprinose. Takođe, rađen je projekat Moja pva plata koji omogućava da mladi pronađu posao i subvencionisano rade kod poslodavca, a obezbeđeno je 10.000 mesta“.

Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da različiti životni faktori opredeljuju odluku da stanu ili odu – obrazovni sistem, nivo zdravstvene usluge, mogućnost i kvalitet zapošljavanja, odnos između zarade i troška života, osećaj pravednosti je mladima bitan, efikasnost administracije, vezanost za porodicu.

Prema rečima Lončara, potreban je partnerski odnos poslodavca, tj. tržišta rada i obrazovnih institucija. Ekonomski fakulet od 2015. kontaktira kompanije i pruža ruku, a veoma je teško ubediti kompanije na saradnju.

Forum menadžera održava se u okviru projekta „Odliv mozgova iz Srbije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji SAM sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija.