Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je ranije ponosno izjavljivao da ne koristi Twitter, a društvene mreže je nazivao nožem u rukama ubica, objavio je svoj prvi tvit.
Erdogan, koji se trenutno nalazi u zvaničnoj poseti Kolumbiji, u ponedeljak je po prvi put lično objavio tvit sa naloga @RT_Erdogan, saopštila je kancelarija turskog predsednika.
Kako je i prikladno za lidera jedne zemlje sa većinskim islamskim stanovništvom, u tvitu objavljenom povodom nacionalnog dana protiv pušenja u Turskoj se kritikuje pušenje, navodi britanski list Guardian.
„Oduprite se tom otrovu“, napisao je Erdogan, koristeći haštag #SigarajaTeslimOlma (Ne odajte se cigaretama) i potpisavši se svojim inicijalima RTE. Nalog sa kojeg je objavljen tvit su ranije koristile Erdoganove pristalice, ali ga je sada preuzela kancelarija predsednika i Twitter ga je potvrdio kao zvanični nalog.
„To je nalog predsednika države. Tvitovi koje on lično napiše će biti potpisani sa RTE“, izjavio je portparol kancelarije predsednika Turske Mudžahit Kučukjilmaz i dodao da će se tvitovi osoblja kancelarije razlikovati po tome što neće biti potpisani inicijalima RTE.
Kučukjilmaz nije rekao šta je navelo Erdogana da promeni mišljenje po pitanju Twittera, budući da je dosad za tu društvenu mrežu iskazivao samo prezir.
Predsednik i bivši premijer Turske, koji dominira političkom scenom te zemlje već više od deset godina, izjavio je u februaru 2014. godine: „Nemam veze sa Twitterom. Ionako imam manjak slobodnog vremena, pošto radim čitavu dan i noć.“ Erdoganova nesklonost društvenim mrežama datira iz vremena masovnih antivladinih protesta iz juna 2013, kad su demonstranti uglavnom preko Twittera i Facebooka dogovarali detalje o okupljanju.
Turska vlada je u martu prošle godine blokirala Twitter i YouTube, nakon što su na tim sajtovima objavljeni audio snimci koji ukazuju na umešanost tadašnjeg premijera Erdogana i kruga ljudi oko njega u navodni korupcionaški skandal. Odluku o blokadi pomenuta dva sajta je kasnije ukinuo turski Ustavni sud.
To je zbog prijavljivanja radnika koji su ranije radili na crno a i zbog odlaska u inostranstvo, 40 000 ljudi svake godine.