Zašto se u Srbiji manje posluje sa „integritetom“?

Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da u Srbiji nisu u potpunosti obezbeđeni uslovi za poslovanje privrednih subjekata sa integritetom i to je, prema rezultatima njihovog istraživanja, uglavnom posledica nedovoljnog angažovanja državnih organa u primeni važećih propisa.

Izveštaj o istraživanju Transparentnosti Srbija, sačinjen je na osnovu metodologije Transparency International koja je do 2020. godine primenjena u desetak zemalja, a analiza obuhvata 15 tematskih oblasti, 51 indikator i 139 indikatorskih pitanja. 

Tokom istraživanja, kako se navodi, razmatrana su pitanja podmićivanja javnih službenika, primanje mita u privatnom sektoru, pranje novca, nedozvoljeni dogovori kroz koje se umanjuje konkurencija, neprimeren uticaj na donošenje odluka, javne nabavke, pravila računovodstva i revizije, zaštita uzbunjivača i rad organa koji utiču na privredu. 

Navodi se da zakonske odredbe u većini posmatranih oblasti pružaju čvrstu osnovu za podsticanje i održavanje integriteta poslovanja, ali su uočeni nedostaci u propisima, pa se zbog toga u praksi javljaju štetne posledice.

Transparentnost naglašava da je mnogo problema u primeni zakona, jer je uočen relativno mali broj istraženih slučajeva o njegovom kršenju. Kako se naglašava, to je u vezi i sa nedovoljnim kapacitetom pojedinih institucija. 

Drugi razlog je izloženost državnih organa koji primenjuju zakone političkim uticajima i to rezultira nejednakim tretmanom preduzeća i pojedinaca u sličnim situacijama. 

Naglašava se i da onda kada državni kontrolni organi vrše kontrole, veliki deo svojih kapaciteta koriste da bi se proverilo i obezbedilo formalno poštovanja propisa, dok suštinski prestupi ostaju u velikoj meri neprovereni. 

Istražujući uslove za poslovanje sa integritetom, Transparentnost se bavila i kvalitetom kompanijskih politika za borbu protiv korupcije, primenom pravila o internim kontrolama u reviziji, transparentnošću poslovanja i saradnjom sa drugim akterima u borbi protiv korupcije.

Mere za jačanje integriteta u poslovnom sektoru su delimično zasnovane na zakonskim pravilima, a znatno više zavise od inicijative samih privrednih subjekata, dodaje se u saopštenju Transparentnosti. 

Navodi se i da se zbog toga javljaju značajne razlike u obimu primenjenih mera u zavisnosti od veličine kompanije, udela međunarodnog kapitala u vlasništvu, profesionalizacije menadžmenta i same oblasti poslovanja. 

Transparentnost je dala i preporuke, kako privatnom, tako i javnom sektoru, čiji je cilj da se postojeće stanje popravi.

PREPORUKE ZA JAVNI SEKTOR

Transparentnost preporučuje da se poboljšaju kapaciteti istražnih organa i obezbedi krivično gonjenje korupcije i privrednog kriminala, kao i sprovođenje proaktivnih istraga.

Komisija za zaštitu konkurencije, Kancelarija za javne nabavke i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki trebalo bi da sarađuju, kako međusobno, tako i sa privatnim sektorom. 

Potrebno je izmeniti Zakon o zaštiti uzbunjivača i Zakon o sprečavanju korupcije, u prvom treba bolje zaštiti uzbunjivače, a drugi kako se navodi treba da spreči vođenje „funkcionerskih kampanja“. Takođe trbalo bi da se izmeni i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kao Zakon o lobiranju.

Transparentnost preporučuje i revizuju Zakona o javnim nabavkama, gde bi se između ostalog uvela i obaveza pisanja obrazloženja postupanja naručioca u nabavkama sa jednom ispravnom ponudom i vratile neke stare odredbe koje su se pokazale kao dobre.

PREPORUKE ZA PRIVATNI SEKTOR

Transparentnost preporučuje da se u novim strateškim antikorupcijskim dokumentima poveća uloga privatnog sektora u sprečavanju korupcije.

To, kako se objašnjava, podrazumeva uvođenje podsticaja, sa ciljem da se kompanije podrže u antikorupcijskm aktivnostima državnih organa i civilnog društva, kao i pokretanje takve aktivnosti unutar poslovnog sektora, uz učešće svih aktera.