Država ne zna koliko srpskih državljana radi ilegalno u inostranstvu

Već godinama se najavljuje regulisanje rada naših državljana u inostranstvu, ali se na tom planu nije daleko otišlo.

Tek kada se dogodi neka nesreća na inostranim gradilištima i otkrije da su tamo ilegalno radili radnici iz Srbije, nadležni se sete da je reč o oblasti koja nije zakonski pokrivena, odnosno da niko za njih nije nadležan.

Sada ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin najavljuje promenu zakonske regulative za rad u inostranstvu, i to tako da ona bude regulisana na celovit način sporazumom sa zemljama u koje naši radnici odlaze da rade. 

„Zakonodavna regulativa mora da se promeni i promeniće se. Već je formirana radna grupa od socijalnih partnera, sindikata i poslodavaca, kao i predstavnika Inspekcije rada, MUP-a, Ministarstva spoljnih poslova. Donećemo odgovarajuća pravila kada je reč o agencijama za zapošljavanje, ali bez šireg napora društva i sklapanja odgovarajućih sporazuma sa zemljama u kojima naši ljudi rade, rezultata neće biti. Mi u suštini imamo samo jedan detašman s Nemačkom i još dva sporazuma o zapošljavanju s BiH i Belorusijom, ali koliko raspolažem podacima, na osnovu ta dva sporazuma još niko nije zaposlen“, rekao je Vulin.

Privredna komora Srbije dostavila je nadležnim ministarstvima predlog da se izradi registar koji bi omogućio bolju kontrolu poslodavaca koji naše radnike šalju na gradilišta u inostranstvu. Izrada korporacijskih licenci i registra poslodavaca, po oceni sekretara Udruženja za građevinarstvo i industriju građevinskih materijala Viktora Kobjerskog, bila bi najbolji način da se urede uslovi u toj oblasti. 

„Taj registar bi morao da sadrži sve bonitete koje firma ima, da se zna da jedan čovek ne može menjati firme, kao što sad u Agenciji za privredne registre jedan čovek može prijaviti pet ili deset firmi“, navodi sagovornik Dnevnika. – Sad niko ne prati ni pod kojim uslovima rade naši ljudi u inostranstvu i da li se tamo poštuju ugovori koji su potpisani u Srbiji. 

On ističe da u Ruskoj Federaciji srpski građevinari već 20 godina rade na crno. Dodaje da ima slučajeva da neki poslodavci u Rusiji radnicima oduzimaju pasoše, ne isplaćuju redovno ugovorene zarade, smanjuju iznose, a ima i onih koji na kraju radnicima ništa za rad i ne isplate. Radnici tamo nisu pravno zaštićeni ni zdravstveno osigurani, a kad se povrede na poslu, sami se snalaze. 

„Ti problemi su stalno prisutni, a dođu u žižu javnosti tek kada se, nažalost, dogodi nesreća. Nema podataka o tome koliko je naših građevinara i u kojim zemljama angažovano legalno, ali po nezvaničnim podacima, više od 10.000 naših državljana radi na crno“, rekao je Kobjerski. 

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje ukazuju na to da građani Srbije mogu otići na rad u drugu zemlju, sigurni da njihova prava neće biti ugrožena, samo na osnovu prethodno dostavljene ponude stranog poslodavca. Dodaju da su radnici-migranti uvek izloženi riziku, od toga da im se ne uplate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, do izostanka zarade i robovskog tretmana.