EPS želi da promeni tarifni sistem

Elektroprivreda Srbije će zatražiti promenu tarifnog sistema za struju, najavljeno je na konferenciji Održivi razvoj energetike u jugoistočnoj Evropi.

Postojeći tarifni sistem po kome struje obračunava domaćinstvima u Srbiji je prevaziđen i kompilikovan, a računi za struju i dalje zbunjuju građane, zbog čega će EPS tražiti od Agencije za energetiku Republike Srbije da se taj sistem izmeni, rekao je izvršni direktor u EPS-u Dragan Vlaisavljević, na konferenciji u organizaciji „Biznis info grupe“.

Tarifni sistem može biti mnogo jednostavniji, ali to ne zavisi od EPS-a, kazao je Vlaisavljević i dodao da EPS mnogo jednostavnije prodaje struju kvalifikovanim kupcima na slobodnom tržištu.

Vlaisavljević je, govoreći o tržištu struje u Srbiji, ukazao i da se ne može očekivati da neke druge kompanije dođu na tržište Srbije da snabdevaju domaćinstva električnom energijom, pošto je cena koju EPS nudi značajno niža od tržišne. 

On je ukazao i da je, globalno gledajući, aktuelan dramatičan pad profita elektroenergetskih kompanija zbog pada potrošnje i rasta cena struje zbog obnovljivih izvora energije, koji polako „guraju“ sa tržišta konvencionalne izvore energije- gas i ugalj, zbog čega pada veleprodajna cena struje, a raste maloprodajna, zbog raznih taksi, subvencija i mrežarina. 

U padu je i potrošnja struje, koja je u Srbiji u 2014. niža za jedan odsto, a ni u regionu se narednih godina ne može očekivati rast potrošnje električne energije zbog nerazvijene industrije u tim zemljama, dodao je Vlaisavljević. 

Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac najavio je da će u Srbiji ove godine početi izrada akcionog plana za primenu direktive o „velikim ložištima“, koja važi za energetska postrojenja kapaciteta većeg od 50 megavata, dok je primena direktive o „industrijskim emisijama“ odložena do 2027. godine. 

Ispunjenje tih ekoloških obaveza koštaće Srbiju nekoliko stotina miliona evra, ali će se to postepeno izvršavati posle 2027, rekao je Banjac. 

On je ukazao da Srbija najverovatnije neće biti u mogućnosti da ispuni obaveze o namešavanju biogoriva u naftnim derivatima od 10 odsto do 2020. godine, zbog čega će biti zatraženo odlaganje. 

Banjac je ukazao da su strateška opredeljenja Srbije u energetici sigurnost snabdevanja energijom, revitalizacija i izgradnja novih hidroelektrana, povećanje udela obnovljivih izvora energije, kao i dalje uskladjivanje energetike sa evropskim pravilima. 

On je najavio i da se sledećih 20-ak godina u svetu očekuje rast potrošnje energije od oko 40 odsto, ukazavši da je energetika kičma privrednog razvoja svake zemlje. 

Ministar industrije, eneregtike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić ukazao je da Republika Srpska poklanja značajnu pažnju investicijama u energetici i da će do 2030. u Srpskoj u tu oblast biti uloženo više od pet milijardi evra. 

On je napomenuo da su brojni energetski projekti u Republici Srpskoj već u toku i da će u novembru biti završen jedan novi termoblok snage 300 megavata, a u planu su ulaganja u dva termobloka od po još 300 megavata u TE Ugljevik, izgradnja sistema hidroelektrana Dabar od 160 megavata i niz manjih hidroelektrana. 

Republika Srpska raspolaže sa ukupno 1.000 megavata instalisanih elektroenergetskih kapaciteta, a godišnje izveze oko 20 do 30 odsto ukupno proizvedene struje, naveo je Đokić i ocenio da će Republika Srpska u narednom periodu prednjačiti u regionu po ulaganjima u energetici, koja predstavlja veliku razvojnu šansu.

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije Ljubo Maćić ukazao je da su za dugoročnu održivost elektroenergetskog sektora neophodna ulaganja u nove elektrane, što se ne očekuje u regionu u skorije vreme zbog niskih cena struje i pada potrošnje. On je ukazao da su regulisane cene struje u Srbiji ispod tržišnog nivoa i EPS zbog toga nema veliki profit i ne može da ulaže u nova postrojenja. 

Maćić je ukazao i da je neophodna izgradnja novih gasovoda u Srbiji i regionu, podsetivši da postoji nekoliko različitih projekata, što je dobro ako se realizuju, jer ćemo tako izbeći rizik u snabdevanju gasom. On je ukazao i da su u Srbiji potrebna ulaganja u energetsku efikasnost, što je čak bolje nego ulaganja u nova energetska postrojenja jer je, kako je rekao, „najjeftinija ona energija koja se ne troši“.