Velike banke nameštale i cene zlata?

Vašington istražuje da li je desetak megabanaka godinama štimovalo cenu dragocenih metala.

Američko ministarstvo pravde i Komisija za terminske robne transakcije SAD otvorili su istragu o mogućim manipulacijama cenom dragocenih metala na svetskom tržištu, izvestio je „Volstrit džornal”, ne imenujući izvore ove bombastične informacije.

Prema američkom dnevniku, pod lupom Vašingtona je dugogodišnja praksa učesnika takozvanog procesa londonskog fiksiranja cene zlata. Među prozvanima je, po navodu „Volstrit džornala”, desetak megabanaka, među kojima su HSBC, Bank of Nova Skotija, Barklejz, Kredit Suis, Dojče bank, Goldman Saks, Džej-Pi Morgan Čejs, Sosijete ženeral, Standard bank i UBS. Američka istraga trenutno je inače u „ranoj fazi”. Sa ove strane Atlantika, evropski finansijski istražitelji nisu jedinstveni. Dok je EU lane odustala od slične provere, švajcarski finansijski organi su prošlog novembra utvrdili „jasan pokušaj” manipulacije cenom dragocenih metala među tamošnjim bankarima. 

Najnovija američka provera poslovnih uzusa vodećih banaka Zapada i moguće štete nastale iz eventualnih grupnih mahinacija usledila je nakon što je od izbijanja globalne finansijske krize nadležnima postalo jasno da izabrane finansijske institucije manevrišu na tržištu hartija od vrednosti i akcija, istovremeno uveliko štimujući međubankarske kamatne stope kao i međunarodni kurs deviza. Pojedine među megabankama već su Vašingtonu platile basnoslovne globe zbog uzurpacije svoje novčane moći na američkom finansijskom tržištu. Vodeća evropska banka, britanski HSBC, ove sedmice u godišnjem izveštaju otkrila je da je Vašington u januaru zatražio zvanične informacije o poslovanju njene podružnice u Njujorku, zbog sumnje u mutne radnje elitnog sastava koji drma svetskim tržištem dragocenih metala već decenijama… 

Naime, dva puta dnevno (u 10.30 i 15 časova po londonskom vremenu), grupa pažljivo probranih ljudi seda za telefon da se dogovore o ceni zlata, srebra, platine i paladijuma na svetskom tržištu. Dogovor se odvija nadmetanjem, dok, zvanično, ne procene trend na tržištu. Nezvanično, ekipa na telefonima procenjuje koja cena odgovara njima i njihovim klijentima –izraženo u dolarima, funtama i odskora u evrima. Nakon ovog dogovora vest o ceni četiri skupocena metala razliva se već decenijama razrađenim berzanskim kanalima na svetsko tržište metala i hartija od vrednosti. 

Tajanstvena praksa, globalnog značaja, odvija se iza ozbiljno zatvorenih vrata od jeseni 1919. godine, kada se – u kancelarijama bankarske kuće Rotšild – okupila osnivačka petorka onog što se i danas zove proces londonskog fiksiranje cene zlata. Tajanstvena grupa „fiksatora” u međuvremenu je narasla, Rotšildovi su se povukli iz tog panela – kako se među sobom zovu – radeći predano decenijama (sa pauzom tokom Drugog svetskog rata) sa manjim predahom samo za katolički Božić i Novu godinu. 

Tih datuma, inače, obavljaju „telefonski razgovor unakrst” samo ujutru. Izlišno je govoriti o neslućenoj moći koju ovi panelisti imaju. Samo prošle godine svetska tražnja za zlatom iznosila je 3.924 tone. Jedan cent gore ili dole u dnevnoj ceni zlata i tri preostala dragocena metala donosi ili odnosi basnoslovne sume akterima ove trgovine. Zainteresovanih je mnogo: od centralnih banaka širom sveta, juvelirske i drugih industrija koje koriste dragocene metale kao sirovinu, do spekulanata koji vezuju svoje investicije za cenu zlatnih poluga ili količinu strateških metala, posebno paladijuma. 

Fantastična moć zatvorenih bankarskih krugova načeta je 2012. godine kada je istragom sa obe strane Atlantika utvrđen grupni dosluh u nameštanju međubankarskih kamatnih stopa. Dogovorno nameštanje tzv. libora (londonske međubankarske ponuđene stope) i tzv. evrolibora omogućilo je investicionim ograncima megabanaka da mnogo duže nego što je realno prikazuju profit i zadrže uticaj na globalnom tržištu svakovrsnih jevtinih kredita. Taj bankarski „previd” kasnije je na mnogo mesta krpljen novcem poreskih obveznika širom razvijenog sveta. 

Kako su istrage (država ispražnjenih kasa) postale sve upornije, a globe sve veće, bankarski esnaf je žurno revidirao poslovni stil i na tržištu dragocenih metala. Elektronska referentna cena srebra na globalnom nivou sada je u rukama „Tomson Rojtersa” i CME grupe, dok londonska berza metala dva puta dnevno utvrđuje referentnu cenu platine i paladijuma. Što se cene zlata tiče, od 20. marta ove godine Međunarodna asocijacija za referentne stope počeće elektronski da utvrđuje cenu zlata – zamenjujući osporeni „londonski proces”. 

Pre tog, pred sudom u Njujorku objedinjeno je 25 tužbi protiv evropskih banaka – Barklejz, Dojče, HSBC, Bank of Nova Skotija i Sosijete ženeral – zbog navodne uloge u nameštanju cene zlata. Američke banke učesnice „londonskih dogovora” u ovim tužbama se ne spominju.