Modna industrija zagađuje više energije nego avio i morski saobraćaj

EU mora da uvede stroge mere za suzbijanje prekomerne potrošnje u industriji takozvane „brze mode“ i poveća mogućnost recikliranja tekstila ako želi da postigne nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine, navodi se u novom izveštaju Changing Markets fondacije o zavisnosti brze mode na fosilna goriva, piše Euractiv.

Brza moda je pristup dizajnu, kreiranju i promovisanju odeće koji koristi kopiranje trendova, brzu proizvodnju i materijale niskog kvaliteta kako bi javnosti predstavila jeftine stilove. Sve to izaziva štetu životnoj sredini.

Modna industrija odgovorna je za petinu otpadnih voda na globalnom nivou, troši više energije nego brodarstvo i vazduhoplovstvo zajedno, a do 2050. godine očekuje se da činiti 25 odsto preostalog svetskog budžeta za ugljenik.

Jeftini sintetički materijali, koji su se povećali devetostruko u poslednjih 50 godina, čine „kičmu“ ove mode i koriste oko 350 miliona barela nafte svake godine, navodi se u izveštaju.

U 2015. godini tekstilna industrija je koristila 98 miliona tona neobnovljivih resursa, uključujući ulje za sintetička vlakna, đubriva za uzgoj pamuka i hemikalije. Očekuje se da će taj broj porasti na 300 miliona tona do 2050. godine.

Od 2000. godine proizvodnja odeće se više nego udvostručila. Ljudi kupuju više odeće i nose je kraće vreme. Prema podacima EU, Evropljani troše u proseku 26 kilograma odeće po osobi svake godine, dok godišnje odbacuju 11 kilograma.

Odbačena odeća svake godine ispušta oko pola miliona tona štetnih mikrovlakana u okeane, što bi bilo oko 50 milijardi plastičnih boca kada bi se poredilo sa plastikom.

Pored toga, recikliranje tekstila je veoma loše. Oko 87 odsto odeće se spali ili pošalje na deponiju.

Otprilike 3 odsto odeće brendova poput Nike, H&M i Louis Vuitton nikada se ne proda i ide pravo na deponiju ili spaljivanje. Takav otpad kasnije proizvodi teške metale, kisele gasove, čestice i dioksine, koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje.

Ukoliko Evropska unija planira da postigne nulte emisije štetnih gasova, moraće da se pozabavi tom industrijom konkretnim zakonodavstvom, zaključuje se u izveštaju.