Paušal.rs: Dva nedostatka u predlogu države za oporezivanje frilensera

Predlogu Vlade Srbije za naplatu poreza frilenserima nedostaje mogućnost da se do određenog iznosa frilenseri oslobode plaćanja poreza i doprinosa, navodi se u analizi objavljenoj na portalu Paušal.rs. Drugi važan nedostatak, kako se navodi, je naplata zdravstvenog osiguranja za prethodnih pet godina, tokom kojih digitalni radnici nisu zapravo imali pravo na zaštitu po toj osnovi.

Autorka Mina Simić naglašava da se njene primedbe posebno odnose na činjenicu da država nije omogućila da se do određene visine prihoda frilenseri oslobode obaveza plaćanja poreza i doprinosa. 

„Sve zarade do 40.000 dinara koje se oporezuju po principu koje predlaže država (u ovom slučaju), kada se obračunaju porez i doprinosi budu manje od minimalne zarade u Srbiji“, ocenjuje se u analizi.

Simić smatra da to predstavlja direktno ugrožavanje egzistencije građana Srbije i podseća na treći deo Ustava Republike Srbije koji se odnosi na ekonomsko uređenje i javne finansije.

Član 91. tog dela ustava, kako se napominje, objašnjava da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta, kao i da se zasniva na ekonomskoj moći poreskog nekog obveznika. 

„Predloženom primenom poreza i doprinosa za lica koja zarade 40.000 dinara ili manje država bi od ovih fizičkih lica stvorila socijalne slučajeve“, kaže Stanić.

Ona naglašava i da bi država takvim postupkom prekršila odredbu Ustava Republike Srbije, pa bi neto zarada frilensera tada bila manja od minimalca. 

Ta tvrdnja se potkrepljuje primerom u kome se analizira kako izgleda naplata poreza i doprinosa za frilensere na primeru zarade od 40 hiljada dinara mesečno:

• Porez na dohodak iznosio bi 4.560,00 dinara.
• Penziono osiguranje bilo bi 5814,00 dinara.
• Zdravstveno osiguranje prema aktuelnom vladinom predlogu je 2348,4 dinara.

Kada se sve ove obaveze odbiju od bruto iznosa, neto prihod frilensera bio bi 27.277,6 dinara, što je, kako se navodi manje od prosečne minimalne zarade u Srbiji za 2020. godinu, koja iznosi 30.136,98 dinara.

„Oporezivanjem ovako niskih prihoda država direktno od ovih građana pravi socijalne slučajeve“, napominje Simić.

Prema njenom mišljenju dodatni argument njenoj tvrdnji je i činjenica da su mnoge evropske zemlje zakonski uredivši poslovanje frilensera, odlučile da postoje i prihodi na koje se stope poreza i doprinosa ne primenjuju.

Navodi primer Velike Britanije u kojoj je prihod od 1170 evra mesečno oslobođen plaćanja poreza na dohodak. 

U Nemačkoj je nešto manji prag besteretnog iznosa, i podrazumeva da oni koji ostvare do 780 evra mesečno budu oslobođeni plaćanja poreza na dohodak. 

Jedan od primera je i Austrija gde ste ako zaradite manje od 916 evra mesečno oslobođeni plaćanja poreza na dohodak. 

U Austriji je i zarada koja je manja od 438 evra mesečno olobođena od plaćanja i doprinosa.

DRUGI NEDOSTATAK VLADINOG PREDLOGA

Drugi nedostatak državne ponude je prema mišljenju Mine Simć naplata zdravstvenog osiguranja za pet godina unazad.

Ona smatra da je ta naplata neosnovana jer frilenseri tokom tog perioda nisu mogli da se leče u državnim bolnicama, zato što nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu.

Mina Simić smatra da bi ustupcima države koji bi išli u navedenim smerovima veliki broj frilensera lakše prihvatio njenu ponudu za oporezivanje. 

Ona smatra  da država nije na vreme prepoznala fizička lica koja prihoduju preko interneta, niti ih je informisala o načinima registracije koja su im dostupna. 

Ustupcima bi država pokazala da je ozbiljno pristupila analizi problema frilensera u Srbiji, pa bi uz određenu dozu solidarnosti mogla da omogući kompromisno rešenje problema.

ŠTA JE DRŽAVA PREDLOŽILA FRILENSERIMA?

• Da se visina obaveze koju fizičko lice treba da plati utvrđuje Poreskim rešenjem i plaća se u ratama na period od 10 godina.
• Da se normirani troškovi se priznaju u visini od 43%.
• Da se kamata na prethodno nastale obaveze ne obračunava za period do donošenja rešenja Poreske uprave, odnosno da se otpišu kamate za obaveze koje su dospele za pet godina unazad.