Vlasnik Bus plusa i ubuduće naplaćuje karte, ali pod novim imenom

Posao naplate karata u beogradskom javnom prevozu, vredan oko 75 miliona evra, dobila je firma Kentkart (Kentkart Southeast Europe), piše portal Pištaljka. Ta firma je i prethodnih deset godina naplaćivala karte u beogradskom javnom prevozu, ali pod drugim imenom, Apeks solušn (Apex solution).

Apeks solušn je vlasnik sistema za naplatu karata Bus plus i pratile su ga brojne kontroverze, a ugovor sa njegovim „naslednikom“ će ovog puta biti potpisan na trinaest godina, a ne na deset kako je bilo prvi put.

Kako piše Pištaljka, na otvaranju tenderskih ponuda, bilo je potrebno „svega sedam minuta pa da postane jasno“ kako će pobednik tendera biti samo jedan od dva ponuđača, koliko ih je i javilo na tender.

Uslov tendera bio je da je ponuđač radio poslove za sisteme sa više od hiljadu vozila u jednom gradu mogla je da zadovolji samo jedna firma i to je upravo ona koja poslednjih devet godina naplaćuje prevoz u Beogradu.

Drugi ponuđač, firma Bus lodžik iz Požarevca, javila se na tender zajedno sa hrvatskom firmom Penta, iako nije ispunjavala dva bitna uslova: nije imala neophodnu bankarsku garanciju i nije imala posao za više od hiljadu vozila u jednom gradu. 

Požarevačka firma, kako objašnjava njen direktor Ivan Kočev, bavi se naplatom karata u javnom prevozu u Novom Sadu, Nišu, Subotici i još nekim gradovima u Srbiji i zbirno pokriva oko 3.500 vozila, ali ni jedan od tih gradova nema traženih hiljadu vozila na jednom mestu.

Kočev kaže da tako velike sisteme kao beogradski, koji ima oko 1.800 vozila, nema niko u regionu. 

Na pitanje zašto su se javili na konkurs kad ne ispunjavaju osnovne uslove, direktor Bus lodžika rekao je da je glavni razlog bio da se čuje za njih.

„Tržište za ove poslove nije veliko. Osim nas i Apeksa, iz regiona se njima bavi i firma Četvrta pot iz Slovenije, a na tenderu sam očekivao i firme iz Nemačke i Nika elektronik iz Češke“, kaže Kočev.

Kako prenosi Pištaljka, portal javnih nabavki zabeležio je jedno pitanje ponuđača o tome da li je moguće da komunikacija sa ponuđačem bude na engleskom jeziku, iako zakon o javnim nabavkama daje tu mogućnost.

Beogradski Sekretarijat za javni prevoz odgovorio je da se ponuda dostavlja na srpskom jeziku.

Firma Kentkart Southeast Europe, odnosno doskorašnji Apeks solution, ponudu je poslala sa dve povezane firme iz Istanbula: Kentkart ege elektronik (Kentkart Ege Elektronik), kao i Kent Kart Anadolu elektronik (Kent Kart Anadolu Elektronik Sanayi).

Turska firma Kentkart je u vreme osnivanja Apeksa 2009. godine bila manjinski vlasnik Apeksa sa 10 odsto.

Većinski vlasnik Apeksa bila je domaća firma Lanus čiji su vlasnici bili skriveni iza nekoliko povezanih firmi čiji je osnivač bio Nenad Kovač, poznatiji pod nadimkom Neša Roming.

Pištaljka je inače 2012. godine objavila dugo skrivani ugovor između Beograda i Apeksa kojim je zaključen ovaj posao decenije, a koji je nejasan u tolikoj meri da se nije znalo ni kolika je vrednost posla. 

„Tada smo otkrili da je u članu 26. tog ugovora bilo navedeno da Grad posle četiri godine eksploatacije može da otkupi sistem po ‘povoljnijim ili cenama datim u prijavi'“, navode u Pištaljci. 

Međutim, napominju da u ugovoru nisu bile navedene te cene, kao i da se iz njega se nije dalo ni zaključiti šta će se desiti sa sistemom za naplatu karata posle isteka ugovora ako ga Grad u međuvremenu ne otkupi.

Do kupovine tog sistema, zapravo, nikad nije došlo, a sada se ispostavlja i da će stari vlasnik Bus plusa posao naplate karata obavljati i duže nego prvi put.

Nije bilo jasno ni kome onda pripadaju elektronski čitači, kao ni da li su ti oni bili predmet kupovine ili su samo iznajmljeni i koliko sve to košta.

ČESTE PROMENE VLASNIČKIH UDELA U APEKSU

Po dobijanju posla, vlasništvo u Apeksu se menja pa 2013. godine, kako se navodi, Kentkart postaje većinski vlasnik sa 55 odsto, a Lanusu pripada 45 odsto. 

Istog dana, u julu 2013. godine, Lanus svoj udeo smanjuje na 21 odsto, a u vlasništvo ulazi Sava Terzić i postaje vlasnik 24 odsto. 

Dan kasnije, Lanus izlazi iz vlasništva, a udeo od 21 odsto pripada firmi Proceskom, jedne od firmi iza kojih se svojevremeno „skrivao“ već pomenuti Lanus.

Proceskom je u većinskom vlasništvu Vojislava Krstića (51 odsto), a suvlasnici su Sava Terzić (30 odsto) i Ivan Bukelić (19 odsto).

Vlasništvo nad Apeksom, koji se sada zove Kentkart, ostalo je nepromenjeno do danas, a direktor beogradskog Kentkarta od osnivanja je Veljko Vlahović.

Mutni poslovi oko Bus plusa bili su jedan od glavnih argumenata Srpska napredne stranke u predizbornim kampanjama protiv bivše vlasti.

Uprkos obećanjima predstavnika te partije da će po dolasku na vlast poništiti nezakonite ugovore, ne samo da nisu rešiti nejasnoće već su po dolasku na vlast prestali da pominju sporne ugovore.