NALED predložio rešenje za frilensere, oni ukazuju na njegove mane

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), predložila je da se status radnika na internetu uredi kao nestandardni oblik radnog angažovanja, preneo je portal Startit. Predlog je upućen Ministarstvu rada, ali je „zasmetao“ predstavnicima Udruženja radnika na internetu (URI), koji su posle prethodno pregovarali sa Vladom Srbije o statusu frilensera.

NALED je kako se navodi uputio predlog Ministarstvu rada sa željom da se uklone administrativne prepreke za poslovanje frilensera u Srbiji, kojima država želi da za nekoliko godina unazad, retroaktivno naplati porez i ostale dažbine.

Frilenseri su se ranije zbog toga pobunili, osnovali udruženje, protestovali, pregovarali sa državom, ali je dogovor, za sada, izostao, jer su pregovori prekinuti na njihovu inicijativu.

U NALED-ovom predlogu, njihovi predstavnici vide određene nedostatke, a Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu, smatra da u celoj priči postoje određene nejasnoće.

„Zašto nema nikakvih preporuka po ovom pitanju upućenih Ministarstvu finansija možemo samo da nagađamo, a to ne bismo hteli da radimo“, kaže Petrović.  

URI podseća i da je Ministarstvu finansija „odgovorno za trenutni spor između frilensera i poreznika“ i da su oni u međuvremenu napustili te pregovore, jer smatra da su uslovi koje je predložila država za njih neprihvatljivi.

Tvrde da država i dalje želi da naplati poreze i ostale obaveze, poput zdravstvenog osiguranja, retroaktivno za pet godina i ocenjuju da će ih to odvesti u dužničko ropstvo.

„NALED je sproveo anketu namenjenu frilenserima, koju je nažalost popunilo samo oko 500 ispitanika“, kaže Petrović.

Napominje da je anketa NALED-a sprovedena posle poziva Poreske uprave da frilenseri samoinicijativno prijave prihoda iz inostranstva, kao i da to govori u prilog činjnici da je oporezivanje frilensera veoma važno za NALED. 

Petrović inače predlog NALED-a ocenjuje kao opisivanje bez smernica i suštinskih predloga.

U NALED-u kažu da rade na detaljnijoj razradi tog predloga, kao i da za sada ne mogu da daju više informacija o svojoj ideji. 

„Ono što URI uočava jeste da se u opisu (koji je ponuđen u predlogu NALED-a) zaobilaze termini kao što su frilenseri, radnici na internetu, digitalni radnici i slično“, podseća Petrović. 

Prema njenim rečima, u tekstu predloga navedeno je da bi taj model radnog angažovanja trebalo ograničiti na određene vrste poslova (umetnike, nastavnike jezika, ulične svirače, radnike preko platformi, spremačice) koji nemaju unapred definisane poslodavce, kao i zaposlene koji rade kod stranog poslodavca. 

U IŠČEKIVANJU ZAKONA O FLEKSIBILNIM OBLICIMA RADA

U NALED-u smatraju da bi u slučaju donošenja nekog novog propisa koji bi se odnosio na frilensere, trebalo urediti određene oblasti, poput jednostavne elektronske prijave za frilensere, poreski tretman takvog angažovanja po pragovima zareade, obaveze u vezi sa plaćanjem poreza i doprinosa, ostvarivanje prava, kako i određene olakšice.

Sve to navedeno je na 62. strani Sive knjige koju je objavila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj.

Za URI, kako se navodi, ostaje nejasno zašto se u NALED-u nisu više bavili frilenserima, jer su uradili pomenuto istraživanje i dobili određene rezultate.

Podsećaju i da su još tokom pregovora od predstavnika države čuli da će zakon o fleksibilnim oblicima radabiti donet do kraja ove ili početkom naredne godine. 

„Siva knjiga NALED-a ostavlja utisak da radnici na internetu ne zanimaju nikoga u dovoljnoj meri da se konstruktivno uključi i doprinese rešenju našeg zakonskog i poreskog statusa“, zaključuje Tamara Petrović, predstavnik Udruženja radnika na internetu (URI).