Rudna bogatstva Srbije vrede 200 milijardi dolara

Rudna bogatstva Srbije vrede više od 200 milijardi dolara i to treba da se koristi na održiv način, izjavila je za mesečni magazin Cord ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović. Neke ekološke organizacije tvrde da Srbija zapravo može da postane „rudarska kolonija“ i naglašavaju da u tu cifru treba uračunati troškove izgradnje rudnika, kao i zaštite životne sredine, koji nisu mali.

„Rudarstvo je sektor koji je potpuno nezasluženo dugo bio u zapećku. Želimo da ispravimo tu nepravdu, jer u rudarstvu ima mnogo više potencijala nego što je danas iskorišćeno“, smatra Mihajlović.

Ona kaže da je njeno ministarstvo pripremilo Nacrt izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Tim zakonom, kako kaže, država želi da dobije moderan i mnogo uspešniji rudarski sektor, privuče nove investicije i da učešće rudarstva u bruto domaćem proizvodu umesto sadašnjih 1,9% bude blizu 4%. 

„Uz to, želimo da razvoj rudarstva bude održiv i da se sve što se radi u ovoj oblasti radi poštujući sve propise i najviše standarde u oblasti životne sredine“, navodi Mihajlović.

Kako je rekla, jedan od ciljeva izmena zakona u oblasti rudarstva i energetike je da se sistem e-dozvole prenese i u energetiku i rudarstvo.

„Reforme e-energetika i e-rudarstvo doneće velike promene ne samo u energetici, već i u rudarstvu, gde se prvi put uvodi digitalni postupak u rudarstvu u pribavljanju dokumentacije“, kaže ministarka rudarstva i energetike.

Prema njenim rečima, to znači da će se dozvole izdavati u kraćim rokovima, pa će prosek njenog čekanja od sadašnjih 150 dana biti oko 15 dana, a investitori moći da prate u kojij je fazi njihov postupak.

„Isto se odnosi i na obnovljive izvore energije, gde je cilj da se taj potencijal bolje iskoristi, što bi, zajedno sa ulaganjem u povećanje energetske efikasnosti, trebalo da omogući da do 2050. godine oko 50%proizvodnje struje dobijamo iz obnovljivih izvora“, rekla je Mihajlovićeva.

ŠTA KAŽU EKOLOŠKI AKTIVISTI?

Naime, nije prvi put da ministarka iznosi ove brojke u javnost, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

O predloženim izmenama Zakona o rudarstvu, nedavno je govrio Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), organizacije koja se zalaže za održivo rudarstvo u Srbiji.

On smatra da građani nisu dovoljno informisani o toj grani privrede, kao i da se država ne trudi da to popravi, niti donosi zakone koji štite interese građana.

Predstavnik CEKOR-a je napomenuo da političari često govore kako Srbija „leži“ na rudama vrednim 200 milijardi dolara.

Prema njegovim rečima, to u stvari nije „prava“ istina, jer političari izbegavaju da kažu da je to njihova bruto vrednost rudnih bogatstva Srbije.

U tu vrednost, kako je on napomenuo, treba uračunati cenu izgradnje svih neophodnih rudnika i svih drugih pratećih poslova i troškova koji idu uz taj posao, a nisu nimalo jeftini.

Kalmar je rekao i da nove izmene Zakona o rudarstvu predviđaju da neki privatni preduzetnik može da vrši rudarska istraživanja na ogromnim područjima površine, kako kaže i do sedamsto kilometara kvadratnih (sedam puta 100 kilometara).