Zašto država ne objavljuje detalje dogovora sa MMF-om?

Ekonomista Stojan Stamenković kazao je da se nameće pitanje zašto srpska vlada nije objavila sadržaj svih dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Stamenković je kazao da se ti dokumenti nalaze na sajtu MMF-a, ali da ih ovde niko nije objavio ili preveo „kako bi se svi upoznali sa onim što smo prihvatili, a ne da se upoznaju kap po kap, kašiku po kašiku“.

„Pitao sam za struju, kažu nisu hteli da objave dok MMF ne objavi i dok ne odobri njihov bord direktora. Ja se pitam kada su sve mere u memorandumu – da li ja na svemu insistirao MMF ili mi došli do toga, a onda čekalli da MMF to potvrdi““, kazao je Stamenković na predstavljanju novog broja Makroekonomske analize i trendovi. 

On kaže da ne tvrdi da je to tako, ali da se to pitanje nameće. 

Stamenković kaže i da mu je čudno šte su na Kopaoniku govorilo o aranžmanu sa MMF-om „a vidi se da ga nisu pročitali, ne znaju o čemu se tu radi“. 

On kaže da je aranžman s MMF-om ne samo aktuelan danas nego da će biti aktuelan i naredne tri godine. 

„To što se mi ponosimo njime.. Ja spadam u one ljude koji misle da nam je potreban ali možemo da se radujemo tek kada prođemo tromesečne kontrole, dosta je posla pred vladom i nosiocima ekonomske politike“, navodi Stamenković. 

On demantuje tvrdnje da se aranžman tiče samo fiskalnih mera i saniranja dugova, naprotiv, kako kaže, aranžman će imati uticaj za dugoročne mere- podizanje rasta, konkurentnosti, stvaranja zdravog ekonomskog ambijenta, a dalje i stvaranje prostora za nova radna mesta. 

Stamenković je upozorio i da će nivo javnog duga ostati opasno visok uprkos merama fiskalne konsolidacije. 

„I predstoji nam opasnost i od kamatnog šoka“, ističe on.

Govoreći o najavljenom povećanju cene struje, Stamenković kaže da se polovina predviđenog povećanja od 15 odsto odnosi na ono što će ići EPS-u a polovina je akciza koja ide državi. 

Stamenković smatra da je trebalo sačekati sa uvođenjem akciza na struju dodajući da bi u tom slučaju porast cene struje mogao biti bar upola manji. 

„Ako je tačno da je priliv budžetskih prihoda bolji nego što se računalo prilikom predlaganje budžeta, akcize na struju su se mogle uvesti sistemski, ali sa stopom nula u ovoj, prvoj godini, kao što je to učinjeno u nekim drugim zemljama“, rekao je Stamenković. 

Prema rečima Stamenkovića, predviđeni porast cene električne energije za 15 odsto direktno će se odraziti na porast potrošačkih cena za 0, 8 do 0,9 odsto, a kako je dodao, sa indirektnim efektima “ to će se popeti iznad jedan odsto“. 

On je upozorio da će se to odraziti na realan pad potrošnje koja se već potiskuje naniže fiskalnom konsolidacijom. 

„Da li je porast cena električne energije morao biti toliki u situaciji kad je godišnja inflacija manja od dva odsto ili je u ovom trenutku mogao biti bar upola manji“, upitao je Stamenković.