Piketi: Stvaranjem evrozone stvorili smo čudovište

Francuski ekonomista Toma Piketi smatra da je stvaranjem Evrozone stvoreno čudovište.

Prema njegovim rečima, iako 19 zemalja Evrozone ima zajedničku valutu, svaka od njih vodi samostalnu poresku i fiskalnu politiku, a to ne može da funkcioniše.

„Imamo zajedničku valutu u 19 zemalja, ali svaka od tih zemalja ima sopstveni poreski sistem, a fiskalna politika u Evropi nikada nije usaglašena. To ne može da funkcioniše. Stvaranjem Evrozone stvorili smo čudovište“, rekao je Piketi u intervjuu nemačkom listu „Špigl“. 

Pre zajedničke valute države su mogle jednostavno da devalviraju svoje valute da bi bile konkurentnije, ukazao je on i predočio da je Grčkoj taj koncept, koji je efikasan, sada kao članici Evrozone onemogućen. 

Prema njegovom mišljenju, Evropa se u periodu krize ponela potpuno katastrofalno. 

„Pre pet godina, SAD i Evropa imale su sličnu stopu nezaposlenosti i sličan nivo javnog duga. Međutim, pet godina kasnije, priča je drugačija: nezaposlenost je u Evropi sve veća, dok je u Americi u padu, evropska ekonomska aktivnost je ispod nivoa iz 2007. U Španiji i Italiji smanjena je 10 odsto, a u Grčkoj čak 25 odsto“, navodi ekonomista. 

Činjenica da su neke zemlje bile primorane da snize javne deficite u suviše kratkom roku, kako kaže, katastrofalno je uticala na privredni rast. 

„Mi, Evropljani, inače slabo organizovani, koristili smo političke instrumente da rešimo finansijsku krizu koja je počela u SAD, pa prerasla u dužničku krizu, a onda, nažalost, u krizu poverenja širom Evrope“, dodao je. 

Prema njegovim rečima, jasno je da države ne mogu da smanje javni deficit ako njihove privrede ne beleže rast. 

„Ne smemo zaboraviti da ni Nemačka ni Francuska, koje su 1945. bile u velikim dugovima, te dugove nisu potpuno otplatile. Ipak, upravo te dve zemlje sada poručuju Evropljanima s juga kontinenta da moraju da otplate dugovanja do poslednjeg evra. To je istorijska amnezija, i to sa veoma ozbiljnim posledicama“, upozorava Piketi. 

Nova levičarska vlada u Atini, smatra on, neće biti u stanju da sama reši svoje probleme. „Grci moraju da se obrate Francuskoj, Nemačkoj i Briselu. Međunarodni monetarni fond je još pre tri godine priznao da su mere štednje otišle predaleko“, kaže Piketi. 

„Nisam član Sirize i ne podržavam tu stranku, samo pokušavam da analiziram situaciju u kojoj smo se našli“, rekao je francuski ekonomista povodom komentara novinara „Špigla“ da pomalo zvuči kao Aleksis Cipras. 

Naglašava takođe da je vreme da mislimo na nove generacije u Evropi. 

„Mnogima od njih je veoma teško da pronađu posao. Treba li da im kažemo: Izvinite, ali vaše mame, tate, babe i dede su krivi što za vas nema posla? Želimo li zaista da stvorimo model kolektivnog kažnjavanja mladih generacija? Takav sebičluk motivisan nacionalizmom me brine“, navodi ekonomista. 

Piketi dodaje da je Pakt stabilnosti, kojim se članice Evrozone obavezuju na fiskalnu disciplinu, prava katastrofa. Postavljanje fiksnih pravila za budući deficit ne može da funkcioniše. Ne možete rešiti dužničke probleme automatskim pravilima koja su uvek ista, bez obzira na različite ekonomske uslove. 

„Celokupan sistem pregovora između Brisela i vlada ne funkcioniše. Zemlje poput Nemačke se žale što se ne poštuju pravila deficita, dok Francuzi negoduju zbog zahteva koje im nameće Brisel. Mi Evropljani smo u nezavidnoj situaciji, a sitne strukturne reforme od kojih očekujemo da pokrenu privredni rast neće promeniti ništa“, smatra Piketi. 

Ekonomista predlaže veća ulaganja u obuku i obrazovanje mladih, kao i u istraživanja i inovacije. 

„To treba da bude najvažniji cilj inicijative za podsticanje privrednog rasta u Evropi. Nije normalno da je 90 odsto najboljih svetskih univerziteta u SAD, a naši najveći mozgovi odlaze u inostranstvo. Amerikanci ulažu tri odsto bruto domaćeg prozivoda u univerzitete, a mi oko jedan odsto, što je osnovni razlog zašto oni napreduju mnogo brže od nas“, smatra on. 

Piketi napominje da su Evropi potrebni fiskalna unija i usklađivanje budžeta, kao i zajednički fond za otplatu dugovanja u evrozoni, kao što je onaj koji je predložio Nemački savet ekonomskih stručnjaka. 

Svaka zemlja bila bi odgovorna za svoj deo ukupnog duga, odnosno Nemci ne bi otplaćivali stare dugove Italijana i obrnuto, ali bi postojale jedinstvene kamatne stope na evroobveznice, koje bi se upotrebljavale za refinansiranje dugovanja. 

„Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland treba da objasne svojim glasačima da čak ni Nemačka ni Francuska više ne mogu efikasno da oporezuju multinacionalne kompanije, jer kompanije huškaju zemlje jednu protiv druge. Mnoge velike američke i evropske firme plaćaju dosta niže poreze od malih evropskih kompanija. Zajednički korporativni porez u evrozoni bio bi koristan, a sigurno i popularan među glasačima“, navodi Piketi. 

Na komentar novinara „Špigla“ da su u Evropi evroskeptične partije sve popularnije, ekonomista je rekao: „Ma šta mislili o izbornoj pobedi Sirize, ona može da služi kao šok terapija za one na vlasti u Evropi, jer će shvatiti da ono što rade nije dobro i da moraju da promene pristup“. 

Ipak, po njegovom mišljenju, levičarske stranke poput Sirize ili španskog Podemosa nisu ni izbliza toliko opasne kao ekstremno desničarske partije. 

„Nacionalni front je u Francuskoj popularniji nego ikad, a opasno je da stranke na vlasti podstiču popularnost nacionalista, kao što je neodgovorno da konstantno kritikuju ‘lenje’ Grke ili Portugalce“, zaključio je Piketi.