Na tržištu SAD pojavljuje se sve više novih vrsta piva koje su stvorili zaljubljenici u taj napitak.
Već sada takva piva imaju mnogo obožavalaca, tako da se, osim užitka, taj posao i isplati, piše Dojče vele.
Rano je veče u baru Kiabacca, u četvrti Hells Kitchen, mestu za izlazak u Menhetnu u Njujorku. Britni Blast stoji za šankom i toči u kriglu stout, jako, crno pivo, slično pivu Guinnes.
Ali to nije pivo nekog poznatog proizvođača, već jedno od oko 20 lokalnih piva koje se toče u tom baru. Sve su to takozvana craft beer, piva proizvedena gotovo ručno, u malim pivarama.
Britni pokušava da nam objasni njenu ljubav prema pivu. Ona misli da joj je to verovatno u genima: „Moji preci su iz Nemačke, Velike Britanije i Belgije“.
Uprkos tom poreklu iz poznatih pivarskih nacija, ona je svoju ljubav prema pivu otkrila tek pre nekoliko godina kada je dobila posao u jednoj pivari.
Tamo je mušterijama morala toliko toga da objašnja o postupku vrenja i sastojcima piva, da je otkrila da je i sama oduševljena tom čarolijom. I pre je toga volela da kuva i igra se sastojcima i začinima. „Kod piva“, objašnjava nam, „nema velike razlike“.
Pivo sa čilijem i čokoladom
Nakon tog prvog posla u pivari, usledili su i drugi i svi su bili povezani s pivom: radila je i u drugim pivarama, u pivnicama i organizovala manifestacije pivarske industrije.
Brzo je otkrila da joj u tom poslu nije lako zato što je žena: pripadnice lepšeg pola su među pivarima izuzetak. Zato se udružila s još nekoliko koleginica iz pivarskog industrije Njujorka kako bi zajednički stvorile sopstveno pivo.
Tako je nastao Sweet Fire (slatka vatra), pivo nazvano tako jer u njemu ima i ljutih papričica, ali i jezgra kakaa.
„Recept je tajna, ali ukus čokolade je odmah prepoznatljiv“, objašnjava nam Britni, oduševljena rezultatom: „To je jako pivo, ne previše slatko, koje ostavlja pomalo ukus ljutog u ustima.“
Osam prijateljica počelo je da proizvodi svoje pivo zajedno sa pivarom Empire, smeštenom u Sirakuzi, na oko četiri sata vožnje od centra Njujorka. I u toj pivari zadovoljni su rezultatom, pa će Sweet Fire biti jedno od piva sa kojim će ta pivara da se predstavi na ovogodišnjoj Nedelji piva u Nujorku.
To je manifestacija na kojoj se okupljaju proizvođači piva iz okoline kako bi razmenili iskustva i probali šta rade oni drugi.
„To je nešto kao porodično okupljanje“, objašnjava nam Olivija Kerio iz pivare Empire. Ali to je prilika i za pivopije Njujorka da probaju nove proizvode i upoznaju ljude koji su stvorili pivo koje rado piju.
Prohibicija i povratak u različitost
Iako na toj manifestaciji ne učestvuju veliki koncerni, svake godine postaje sve veća jer i ima sve više takvih Craft Beer, piva koje su stvorili novi zaljubljenici u tajnu stvaranja tog napitka.
To se ne odnosi samo na Njujor, već na čitave Sjedinjene Američke Države. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka u čitavoj zemlji bilo je samo oko 50 pivara, a danas ih je oko 2.700. Mnoge od njih su sasvim male, ali se ističu hrabrim mešavinama aroma u pivu. I svake godine ih je sve više.
Keli Tejlor je predsednik udruženja pivara Njujorka i zabavlja ga činjenica da se upravo događa obrnut proces od onog s početka 20. Veka, iz vremena prohibicije u SAD, kada je svako točenje alkohola bilo zabranjeno. Tada je nestalo na stotine pivara, a kada je prohibicija konačno ukinuta, ponovo su otvorene samo one velike.
„To je tada bilo prokletstvo, ali danas je blagoslov jer sada mnogi počinju potpuno sveži i bez ikakvih tradicionalnih shvatanja da kreiraju sopstveno pivo“, kaže Tejlor.
Takve male pivare već su postale ozbiljan privredni faktor. Njihov promet se u proteklih šest godina udvostručio i trenutno iznosi oko 12 milijardi dolara.
Keli Tejlor uveren je da će taj promet nastaviti da raste i očekuje da će se u narednih pet godina na tržištu još oko 2.500 novih pivara, a da će se njihov promet već za dve godine utrostručiti.
Tek tada će broj pivara biti otprilike isti kao i pre prohibicije, kaže Tejlor, ali i naglašava da je pre jednog veka bilo i daleko manje stanovnika.
„Odnos broja stanovnika prema jednoj pivari će zato i dalje ostati veći“, kaže predsednik Udruženja pivara.
„Pivo će spasiti svet“
Neke od tih novih pivara već su stekle i svetsku slavu: Brooklyn Brewery izvozi već u 21-nu zemlju sveta, a naročito je popularna u Evropi tako da su, zajedno s firmama Carlsberg i Carnegie&Cootvorili pogon i u Švedskoj.
Ipak, takvi slučajevi su pre izuzetak, nego pravilo, a i Gejb Beri iz pivare Brooklyn Brewery ukazuje da se i oni trude da ostanu verni sopstvenim korenima: „Još uvek proizvodimo daleko ispod one količine na osnovu koje bi mogli da nas svrstaju u industrijske pivare, a koristimo samo lokalne sirovine.“
Dakle i ta, možda najveća od tih malih pivara, po obimu proizvodnje još je veoma daleko i od najmanje industrijske pivare. Generalno gledano, takve male pivare gotovo i da nisu ozbiljna konkurencija na američkom tržištu piva koje je „teško“ oko 78 milijardi dolara.
Ipak, potražnja za poznatim markama polako opada i sve je više ljubitelja piva koji traže neko „svoje“ pivo, a najbolje ako je proizvedeno negde sasvim blizu mesta u kojem žive.
U Njujorku se tako već sprema i aplikacija za mobilni telefon koja će ljubitelje piva dovesti do najbližeg mesta koje nudi naročito veliki izbor lokalnih piva.
Predsednik udruženja pivara Njunorka Keli Tejlor uveren je da za njegove članove dolaze dobra vremena:
„Sve što se ne proizvodi ovde u regionu, nudi se sve manje, a lokalna proizvodnja raste.“ Samo u gradu Njujorku već postoje 23 pivare.
To je dobro za privredu, ali i za potrošače koji tako imaju veći izbor: „Pivo pomaže. Pivo će spasiti svet“, kaže Tejlor dok diže svoju čašu.
I treba da odgovara i on i sva njegova rodbina a pogotovo da se istraze sve reprezantativnosti bate A i istraze poslovi i sve ostalo … da se istrazi i pacolijev novac i ko mu je ktitor u Srbiji, da se svi pozicioni i opozicioni pocevsi od zorane ( klasicne americke placenicke duse ) provere sve transakcije kao i bogastva u sirem krugu njenih ljudi rodbine i prijatelja i svih ostalih…..