Mogu li građani da podnesu poskupljenje struje?

Poskupljenje struje ima ekonomsko opravdanje pošto je cena struje u Srbiji najniža u Evropi, ali će to biti udar na džep građana, ocenili su analitičari.

Poskupljenje struje, koje je prvobitno najavljeno da će iznositi oko 15 odsto od 1. aprila, neće početi da se primenjuje bar još mesec dana i prema poslednjim najavama iz Vlade nastojaće se da bude manje i da iznosi sedam do osam odsto.

Osim poskupljenja struje bilo je najavljeno i uvođenje akciza na struju od 0,5 dinara po kilovat času, što bi, ako se Vlada odluči na taj potez, dodatno punilo republički budžet za blizu 20 milijardi dinara, jer se u Srbiji godišnje potroši nešto manje od 40 milijardi kilovat-časova električne energije. 

Ukoliko bi poskupljenje struje iznosilo oko 15 odsto, to bi prosečan mesečni račun za struju građana povećao za oko 500 dinara, a ako procenat poskupljenja bude oko sedam odsto, onda će taj iznos biti prepolovljen. 

Poskupljenje struje će se odnositi samo na one potrošače koji se električnom energijom snabdevaju po regulisanim cenama koje određuje Agencija za energetiku i koji nisu sklopili ugovor o snabdevanju sa nekim od snabdevača na potpuno liberalizovanom tržištu električne energije. 

Kupci koji su na slobodnom tržištu zaključili ugovore o snabdevanju, neće imati bilo kakvo poskupljenje, jer im taj ugovor važi godinu dana. 

Iako stručnajci za energetiku godinama ističu da je neophodno da struja poskupi da bi elektroenergetski sistem mogao da se razvija, da bude održiv i da bi mogli da gradimo nove elektrane, statistički podaci pokazuju da Srbija ima najnižu cenu struje u Evropi, ali da su joj i penzije i plate među najnižim u okruženju, a uz to su dodatno smanjene za 10 odsto u javnom sketoru krajem prošle godine. 

Prosečna cena kilovat-časa u Srbiji je 6,1 evrocenti, bez PDV-a, i za trećinu je manja od sledeće najjeftinije cene struje u okruženju, a prosečna penzija u Srbiji je 192,8 evra. 

Crna Gora na primer ima višu cenu struje od nas koja iznosi oko 10,3 evrocenti, ali su zato penzije u toj zemlji veće za oko 80 evra od penzija u Srbiji. 

Penzioneri u Makedoniji imaju manju penziju, oko 144 evra, a kilovat-čas struje plaćaju skuplje oko 7,9 evrocent, dok Hrvatska sa prosečnom penzijom od 310 evra plaća struju duplo skuplje nego Srbija 13,1 evrocenti. 

U Nemačkoj gde je prosečna penzija oko 1.170 evra kilovat-sat košta oko 29,6 evrocenti. 

Najnovije najavljeno poskupljenje struje, dogovoreno je u okviru aranžmana sa MMF-om i biće tema naredne revizije tog sporazuma koja se očekuje sredinom maja. 

Osim ovog poskupljenja, sa tom finansijskom institucijom je dogovoreno i dodatno prilagođavanje cena struje u aprilu 2016. po potrebi, nakon procesa restrukturiranja i finansijske konsolidacije EPS-a. 

Trenutna prosečna cena kilovat-sata za domaćinstva u Srbiji bez PDV, iznosi 6,148, a za industriju 5,854 dinara. Struja u Srbiji poslednji put je poskupela u avgustu 2013. godine za 10,9 odsto za domaćinstva i 12,8 odsto za privredu. 

Ekonomista Stojan Stamenković smatra da bi trebalo sačekati sa uvođenjem akciza na struju, što bi značilo upola manje poskupljenje struje. 

„Ako je tačno da je priliv budžetskih prihoda bolji nego što se računalo prilikom predlaganje budžeta, akcize na struju su se mogle uvesti sistemski, ali sa stopom nula u ovoj, prvoj godini, kao što je to učinjeno u nekim drugim zemljama“, rekao je Stamenković. 

On je ocenio i da bi se rast cene struje za prvobitno planiranih 15 odsto direktno odrazio na rast potrošačkih cena za 0,8 do 0,9 odsto, a kako je dodao, sa indirektnim efektima „to će se popeti iznad jedan odsto“ i upozorio da će se to odraziti na realan pad potrošnje koji je već prisutan zbog fiskalne konsolidacije. 

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović izjavio je Tanjugu da ne očekuje da će najavljeno poskupljenje struje izazvati nova poskupljenja ostalih proizvoda, jer su, kako je rekao, trgovci do sada iskoristili svaku moguću priliku da opravdaju poskupljenja i zato su trgovačke marže u Srbiji najveće u regionu. 

Ako do toga dođe, potrebne su jače tržišne inspekcije i pojačane kazne za nesavesne trgovce, rekao je on, istakavši da pojedini trgovci i sada imaju jednu cenu na rafu, a drugu na kasi, odnosno da imaju prikrivene marže. 

Papović je kazao da se to udruženje potrošača zalaže za ukidanje zona pri obračunu računa za struju, jer se to, kako je rekao, zloupotrebljava pa kada se jednog meseca ne očita brojilo na vreme, drugog meseca se očita za toliko više, što određenu količinu kilovat-časova automatski može da prebaci u sledeću, skuplju zonu, pa je i račun znatno viši. 

Zato smo tražili jedinstvenu cenu struje, da se ona obračunava po formuli – jedinstvena cena struje puta broj potrošenih kilovata, da ne bi bilo bilo kakvih zloupotreba, istakao je Papvić. 

On je rekao da je činjenica da Srbija ima najjeftiniju cenu struje, ali da je i standard građana nizak. 

Papović je najavio da će to udruženje potrošača tražiti da, ako dođe do poskupljenja struje, da se do tri odsto od iznosa poskupljenja, izdvoji za ugrožene potrošača. 

Tražimo i jasnu definiciju kriterijuma ugroženog potrošača jer sada nemamo pravu socijalnu kartu, dodao je Papović. 

Nova cena struje, po zakonu o energetici, primenjuje se tek posle odobrenja Agencije za energetiku, kada istekne 30 dana od objavljivanja te odluke u Službenom glasniku, a Elektroprivreda Srbije još nije uputila zvaničan zahtev toj agenciji za korekciju cena struje.