Od početka godine poskupele su skoro sve vrste građevinskog materijala, neki proizvodi poput stiropora čak i do 80 odsto, prenose Večernje novosti. Trgovci kažu da takav skok cena za kratko veme ne pamte od kriznih devedesetih godina.
Veće cene na stovarištima u Srbiji odnose se na armaturu i sve proizvode koji sadrže gvožđe, termoizolaciju, OSB ploče, oplatu, fasadne mrežice.
„Sav građevinski materijal koji dolazi iz Kine poskupeo je od 20 do 40 odsto zbog visoke cene prevoza robe kontejnerom, fasadne mrežice, ugaone lajsne i oplata, koja se koristi za šalovanje,“ kaže Tanja Aprcović koja radi na jednom beogradskom stovarištu.
U Čačku su blokovi i crepovi poskupeli za oko tri dinara, stiropor „petica“ je sa 170 „skočio“ na 230 dinara po kvadratu, dok su lepkovi skuplji za oko 20 odsto.
„Najviše je poskupeo lim od 15 milimetara, pa tako u junu prošle godine koštao je 420, sada 780 evra,“ kaže Rodoljub Popović, čačanski privrednik.
On kaže da takav skok cena ne pamti već 30 godina, koliko se i bavi tim poslom.
Vlasnici građevinskih stovarišta navode da su i sami zbunjeni, pa svaki čas nivelišu cene i navode da su njihove mušterije posebno u šoku.
„Grubi građevinski materijali, poput bloka, cigle ili crepa, poskupeli su za oko pet procenata, dok se veliki skok cena beleži kod materijala za molerske, fasadne radove i izolaterske radove“, navodi Slavica Živković iz Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije.
RAZRAĐENI MEHANIZMI PREVARESKAČU LI CENE STANOVA?
Trenutne cene građevinskog materijala mogle bi, kako se ocenjuje, da se odraze i na poskupljenje stanova u novogradnji, jer se beleži veća tražnja.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije smatra da su poskupljenja građevinskog materijala posledica uništavanje domaće proizvodnje i orijentisanja na uvoz.
Smatra da taj skok cena ne mora nužno da utiče na prodajnu cenu kvadrata u novogradnji, koju diktira zakon ponude i potražnje.
„Prodajna cena zavisi od investitora, koji će, ako ima prostora da je podigne, bez obzira na to da li je građevinski materijal poskupeo ili nije,“ objašnjava Rodić.
Prema njegovim rečima, dobra lokacija „guta“ sve cene, dok loša mora da se prilagođava.
„Ciglane ne rade zimi, zalihe su se potrošile, pa cigle nije bilo na tržištu dva meseca, a od 1. aprila su krenule isporuke,“ objašnjava Tanja Aprcović.
Ona kaže da nemo dovoljno ni blokova, proizvoda koji stižu iz domaćih fabrika, jer je potražnja veća od proizvodnje.
Na stovarištima u Srbiji trenutno nema dovoljno cigle, giter i energetskog bloka, kao i cementa.