Korona i tražnja dižu cene građevinskog materijala

Pandemiju i povećanu tražnju sagovornici Nove ekonomije navode kao jedan od glavnih razloga za veće cene građevinskog materijala, koje su aktuelne poslednjih meseci. Pored toga, Srbija uprkos velikom broju domaćih fabrika građevinskog materijala uvozi dobar deo tih proizvoda, pa cene zavise i od stanja na međunarodnom tržištu.

„Korona je obustavila je proizvodnju, smanjeni su proizvodni programi kod većine zemalja u Evropi. Čim je smanjena proizvodnja, manja je količina robe na tržištu i skaču cene,“ objašnjava za naš portal predstavnik Građevinske komore, Goran Rodić.

Neke vrste građevinskog materijala, poput stiropora, u Srbiji su poslednjih meseci poskupele i do 80 odsto, a prema Rodićevim rečima, skuplji su i drugi termo-izolacioni materijali, cement i armatura.

Očekuje se da će poskupeti cigla i crep, kada krene njihova proizvodnja, a jedan od uzroka može da bude poskupljenje gasa koji se uvozi iz Rusije i koji se koristi za njihovo pečenje.

Rodić navodi da se uvoze i prozori i vrata, koje smo nekada proizvodili, kao i gvožđe koje se koristi za izradu čelične armature.

Armaturu, prema njegovim rečima, proizvodi železara iz Sremske Mitorovice, koja pretapa i čelik sa srušenih objekata, dok Železara u Smederevu, kako dodaje, proizvodi limove.

Rodić podseća da su kamena vuna i cement, na primer domaći resursi, koji se ne uvoze, ali su ipak skuplji nego ranije. Razlog za to su, prema njegovim rečima, i rastu’e plate radnika u toj oblasti industrije.

On naglašava da je cena armature koja se koristi u građevini, porasla za oko 50 odsto, a podseća da Srbija uvozi i građevinsku hemiju, boje i lakove, koji poskupljuju jer njihove cene prate trend u drugim državama.

PLATE U CEMENTARAMA I DO 1.000 EVRA

Prema rečima Josipa Modića iz Sindikata građevinskih radnika Vojvodine (Savez samostalnih sindikata Vojvodine), plate zaposlenih u cementarama su oko hiljadu evra, dok su u ciglanama nešto manje i kreću se oko 60, 70 ili 80 hiljada dinara.

„Gradi se dosta, povećani su kapaciteti za proizvodnju, većina fabrika radi i u tri smene, ali ne može da se postigne onoliko koliko se traži građevinski materijal, sve je povezano sa ponudom i potražnjom“, izjavio je Modić za Novu ekonomiju.

Modić dodaje da je cena crepa skočila za pet odsto i smatra da je za poskupljenje građevinskog materijala delimično „zaslužno“ poskupljenje nafte, dok za poskupljenje stiropora i ostalih izolacionih materijala izdvaja konkretan, „domaći“ razlog.

„Država je najavila da će finansirati energetsku efikasnost kuća i da će davati 50 odsto (sredstva građanima) za izolaciju kuća i zgrada, pa je neko možda video način da se tu dođe do neke zarade,“ kaže predstavnik Sindikata građevinskih radnika Vojvodine.

Prema njegovim rečima, oni ljudi koji sada žele da ugrađuju izolaciju, i pored subvencija moraće da za nju plate isto onoliko koliko bi platili pre njenog poskupljenja, na onim stovarištima gde su cene skočile.

Modić dodaje i da poskupljenje materijala koji se uvozi iz Kine nastaje zbog nedostatka kontejnera za brodski transport.

On naglašava da Srbija ima problem sa nedostatkom kvalifikovanih radnika svih profila u oblasti građevine, posebno tesara, armirača, varioca, a da nedostaju i obični fizički radnici.

ŠTA ĆE BITI SA CENOM STANOVA?

Imajući u vidu sva ova poskupljenja, postavlja se pitanje šta treba da radi neko ko baš sada planira da zida kuću, ili neko ko kupuje stan.

„Ne verujem da materijal može znatno da poskupi kuću, ali ja bih savetovao ko se odlučio, neka kupuje i neka zida, pitanje pada cena tog repromaterijala u bliskoj budućnosti neće biti, sigurno,“ smatra predstavnik Građevinske komore.

Modić ocenjuje da su sa kupovinom građevinskog materijala sigurno bolje prošli oni ljudi koji su ga nabavili pre Nove godine.

On podseća da su skočile cene nekretnina u poslednje dve godine, ali da tada nije poskupeo građevinski materijal, a očekuje da će investitori „kalkulisati sa cenama kvadrata sve dok potražnja za stanovima bude veća od njihove ponude“.

„Cene građevinskog materijala su iste za stanove koji se prodaju za 800 ili 900 evra (po kvadratu) i (tamo) gde se prodaje za 2.500 evra (po kvadratu)“, kaže Modić.

On smatra da se tolika razlika u ceni verovatno objašnjava skupljim komunalnim opremanjem zgrada, ali dodaje da to objašnjenje ipak nije dovoljno da se ta razlika u potpunosti objasni.

Prema Rodićevim rečima, cene stanova u Beogradu se na primer kreću od 700 do tri hiljade evra po kvadratu, a investitori će negde morati i da smanje cenu kvadrata, kako bi ostali konkurentni na tržištu.

„Bez obzira što su cene skočile 80 odsto, pošto je to tržište, (investitori) će u jednom trenutku kada ne bude proizvodnja išla i kada bude manja tražnja te cene i da spuste“, smatra Rodić.

On podseća da u seoskim područjima cena izgradnje kuće iznosi od 300 do 350 evra po kvadratu, jer tamo nema brojnih nameta koji se plaćaju državi, kao što je to slučaj  u gradovima.

Predstavnik građevinske komore dodaje da cene građevinskog materijala mogu da utiču na cene kvadrata u stambenoj novogradnji, ali da to ipak ne mora nužno da znači i njihovo poskupljenje, jer će investitoru tržište diktirati kolike će one da budu.

Čedomir Savković