Pandemija pogoršala stanje ljudskih prava mladih u Srbiji

Mladi u Srbiji u 2020. godini suočavali su se sa brojnim izazovima u ostvarivanju ljudskih prava naročito u oblasti rada, obrazovanja, slobode kretanja, informisanosti, kao i pristupu zdravstvenoj zaštiti u uslovima globalne pandemije. U istraživanju „Ljudska prava mladih u Srbiji u 2020. godini“ navodi se i da je pandemija koronavirusa protekla, između ostalog, u znaku stigmatizacije mladih ljudi kao „odgovornih“ za širenje virusa.

Učesnici konferencije koju je organizovao Beogradski centar za ljudska prava navedeno je i da za čitavu prošlu godinu ne postoje podaci koliko je mladih testirano, obolelo ili bilo na bolničkom lečenju od koronavirusa u Srbiji.

Mladi su u manjem obimu koristili zdravstvene usluge iz objektivnih, ali i subjektivnih razloga kada zbog straha od zaraze ili nemogućnosti odlaska kod lekara nisu ni pokušali da potraže lekarsku pomoć.

Kada je reč o pravu na obrazovanje, mera zatvaranja škola i obrazovnih ustanova negativno se odrazila na siromašne mlade i one iz ruralnih područja bez pristupa internetu, računaru i drugim sredstvima neophodnim za komunikaciju, informisanje i učenje na daljinu, navodi se.

„Pandemija je dodatno ugrozila inače već ranjivu romsku populaciju. Prema zvaničnim podacima 36.905 članova i članica romske zajednice čine mladi uzrasta od 15 do 29 godina. Nezvanične porecene čak su i četvorostruko veće“, naglasila je Marina Simeunović, jedna od autorki izveštaja.

Ona je dodala da je zbog loše stambene situacije romska populacija u dodatnom riziku zaraze, jer veliki broj romskih naselja nema pristup čistoj vodi, kanalizacionoj mreži i struji.

„Mladi Romi su dodatno ugroženi kada je reč o obrazovanju, jer nemaju tehničke preduslove za praćenje nastave“, kazala je Simeunović.

Pored toga, i zapošljavanje Roma i Romkinja tokom 2020. godine takođe teklo otežano zbog postojećih predrasuda i stereotipa prema Romima, kao i zbog uticaja pandemije, dodala je ona.

Luka Mihajlović, pravni savetnik programa Krivične pravde Beogradskog centra za ljudska prava i autor izveštaja naglasio je da je jedan od ključnih problema mladih bio i ograničavanje slobode kretanja. 

„Mladi su bili primorani da žive jedan život koji im je do tada bio nezamisliv, svi mladi imaju potrebu za socijalnim kontaktima iz kojih izvlačimo energiju za rad, pa i sve ostalo“, rekao je on.

Prema istraživanju, pandemija je takođe značajno uticala na mentalno zdravlje mladih ljudi.

Istraživanje ukazuje da prema podacima o prekršajnom kažnjavanju za kršenje policijskog časa, trećina kažnjenih pripada kategoriji mladih osoba, čak 33,2 odsto, kao i da su mladim osobama u proseku izricane nešto više kazne, tačnije za 3,7 odsto.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglasila je da Ministarstvo priprema društveni dijalog i da će za otprilike šest nedelja biti i održano.

„Mi radimo na istraživačkom procesu o uticaju pandemije na mentalno zdravlje stanovništva. Želimo da otvorimo temu kako nam je naudilo ukidanje naših ličnih i društvenih rituala, čak i ako smo odmakli od zaraze. Želimo da mladi za tim stolom imaju ravnopravno učešće“, rekla je ministarka Čomić.

Istraživanje, prevod i objavljivanje Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji u 2020. godini realizovano je uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.