Ari Naim (IFC): Elektronske dozvole za veću konkurenciju srpske privrede

Početkom ove godine digitalizovano je prvih 27 postupaka za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti za privredu, u okviru Projekta za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji. 

Menju njima su i upis u registar distributera i uvoznika sredstava za ishranu bilja, priznavanje registracije sredstava za zaštitu bilja, upis u registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva, upis u registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i mnoge druge. 

Prema rečima, Arija Naima, regionalnog menadžera Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, cilj je da se do kraja marta digitalizuje ukupno 100 postupaka, među kojima će se naći i postupci u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Ministarstva zaštite životne sredine. 

Trogodišnji projekat (od januara 2018. do marta 2021. godine) koji sprovodi Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupacije Svetske banke, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike i Kancelarijom za IT i eUpravu, a uz finansijsku podršku Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu, ima za cilj smanjenje administrativnog opterećenja za privredu kroz pojednostavljenje 1.750 administrativnih postupaka za izdavanje licenci i dozvola, digitalizaciju 100 procedura (uvođenje eDozvola) i uklanjanje praksi koje negativno utiču na razvoj konkurencije. Projekat je deo velikog reformskog projekta Vlade za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative – ePapir.   

Da li su ovim projektom obuhvaćene i procedure i dokumenti koje izdaju lokalne samouprave? 

Našim projektom predviđena je digitalizacija postupaka na nacionalnom nivou. Projekat realizujemo u saradnji sa Vladom Republike Srbije i nadležnim republičkim institucijama. Cilj ovog projekta nije samo uvođenje elektronskih usluga za privredu, već i kreiranje sveobuhvatne platforme eDozvole u okviru infrastrukture portala eUprava, koja će omogućiti dalju digitalizaciju kroz neograničeno dodavanje procedura. Samim tim, biće stvoreni i uslovi za digitalizaciju postupaka na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou i u budućnosti. Dalja digitalizacija postupaka podrazumeva formiranje novih registara za automatsko preuzimanje podataka, a samim tim usluge postaju kvalitetnije i brže, čime se stvara celokupan ekosistem digitalne administracije. 

Kolika ušteda će biti ostvarena digitalizacijom administrativnih postupaka?

Uštede koje ostvarujemo sežu daleko van samog smanjenja neposrednih administrativnih troškova. Neophodno je imati u vidu uštede u vremenu i ljudskim kapacitetima jer sada više neće biti potrebno odlaziti od šaltera do šaltera u potragu za „samo još jednim papirom“. Ovakve uštede omogućavaju državnim institucijama i kompanijama da svoje resurse preusmere na druge važne poslove, a kompanijama dalji razvoj poslovanja, što u krajnjoj liniji ima veliku vrednost za celokupnu privredu. Na ovaj način procenjeno je da će administrativno opterećenje za privredu, zahvaljujući svim aktivnostima i preporukama u okviru projekta, biti umanjeno za čak osam miliona dolara na godišnjem nivou. 

Američke investicije veće nego što pokazuje statistika

Koji deo privrede će imati najviše koristi od digitalizacije ovih usluga?

Koristi od digitalizacije administrativnih postupaka biće uočljive na nivou cele privrede, ali će najznačajnija olakšanja osetiti mikro, mala i srednja preduzeća koja čine čak 99,5 odsto ukupnog broja kompanija u Srbiji. Za njih, značajne uštede ostvarene digitalizacijom predstavljaju priliku da preostala sredstva reinvestiraju i fokusiraju se na dalji rast i razvoj. 

Birokratija u svim zemljama na svetu jedan od faktora koji negativno utiču na razvoj konkurencije

Kakav je procenjeni efekat na privredu i na koje načine će pojednostavljivanje i digitalizacija usluga države biti od koristi?

Pitanje digitalizacije je veoma aktuelno proteklih nekoliko godina, a sve što je u vezi sa digitalnom ekonomijom dodatno je dobilo na značaju u doba pandemije. Zahvaljujući sistemskom i sveobuhvatnom pristupu digitalizaciji koji, u saradnji sa svim partnerima, uspešno primenjujemo u okviru ovog projekta, očekujemo da će ove inovacije dodatno pozicionirati Srbiju kao državu sa pogodnom poslovnom klimom i atraktivnu priliku za investiranje, što će posledično dovesti do novih radnih mesta i višeg standarda za građane Srbije. 

Da li je birokratija vezana za izdavanje dozvola i saglasnosti sprečavala razvijanje konkurencije u nekim oblastima? Da li digitalizacija i automatizacija mogu ukinuti te antikonkurentske prakse? 

Nesumnjivo je da je birokratija u svim zemljama na svetu jedan od faktora koji negativno utiču na razvoj konkurencije. Imajući u vidu da značajan deo birokratskog nasleđa u Srbiji čine upravo postupci za izdavanje dozvola, licenci i saglasnosti za privredu, uveren sam u to da će njihova digitalizacija, kroz unapređenje poslovne klime u Srbiji, doprineti i razvoju konkurencije, što i jeste jedan od ciljeva našeg projekta. 

Dodatno, da bismo utvrdili i druge faktore koji negativno utiču na razvoj konkurencije, prikupljamo podatke, koristimo analizu regulacije tržišta (PMR) i analiziramo rezultate u saradnji sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Značajan korak ka daljem razvoju konkurencije, na čemu Vlada Srbije već uveliko radi biće, između ostalog, ukidanje monopola i kontrole cena, izjednačavanje pristupa infrastrukturi, i obustavljanje posebnog tretmana državnih preduzeća. Naše međunarodno iskustvo pokazuje da sveobuhvatna nacionalna politika konkurencije donosi ogromnu korist, i na nivou celokupne ekonomije, i na nivou pojedinačnih sektora.

Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.