Država mora da posluša profesionalce u zaštiti životne sredine

Stručnjaci i profesionalci u oblasti zaštite životne sredine moraju da ponude alternativni odgovor na probleme zagađenja, jer država u toj oblasti ne daje adekvatna rešenja. Udruženja građana ipak mogu samo da ukažu na probleme, a na institucijama je da sprovede zakone koji bi poboljšali zdravlje građana, ocenjeno je na konferenciji povodom osnivanja Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

Bivši načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, meteorolog Milenko Jovanović, kazao je da je NEA osnovana zbog „neshvatljivog ćutanja institucija“ na probleme životne sredine i sve većeg jaza između onih koji žele da ostvare svoja prava na zdravlje i onih koji to treba te probleme da reše.

„Želimo da ponudimo konkretna rešenja za konkretne probleme. Zdravlje građana je sve više ugroženo, a želimo da predstavljamo sve krajeve koji imaju probleme sa zagađenim vazduhom“, rekao je Jovanović

On je dodao i da NEA treba da ekološki usmerenim udruženjima građana da ponude stručnu podršku, kako bi aktivisti mogli da artikuiši svoje zahteve. 

„Kada vas boli zub vi idete kod zubara, kad ste bolesni – kod lekara. Političari trebaju da slušaju stručne ljude, ako odluke donose bez njih – sigurno će pogrešiti. Mi možemo da budemo taj ozbiljan stručni konzilijum koji će dati dijagnozu, ali sprovođenje treba da bude na institucijama koje su u ovoj oblasti, za sada, zakazale“, zaključio je Jovanović.

Takođe je dodao da je nivo aerozagađenja ukazuje da treba povećati monitoring kvaliteta vazduga, ali da se već sada pokazuje da se na problem ne reaguje adekvatno.

„Prema zvaničnim podacima, približno 20 ljudi dnevno umire usled prezagađenog vazduha. (Primera radi), za manje od tri miliona evra, vi možete da nivo suspendovanih (PM) čestica koji emituje fabrika Krušik, koja troši 50 tona uglja dnevno, smanjite ispod graničnih vrednosti“, ocenio je Jovanović.

Jovanović je naveo i da stručni tim NEA, pored njega, čine pulmolog Dragana Jovanović, onkolog Vladimir Kovčin, neonatolog Monika Živković, međunarodni ekspert za ekologiju Dejan Lekić, dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, profesor BIološkog fakulteta Predrag Simonović, Aleksandar Urošević sa Instituta za biološka istraživanja, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Vladimir Pavićević, profesor MIodrag Tasić, geolog Branislav Božović i arhitekta Dragoljub Bakić.

„Spisak nije konačan, vrata za saradnju su otvorena u svim segmentima“, rekao je Milenko Jovanović.

Dragoljub Bakić smatra da će NEA vršiti funkciju „neophodnog, poštenog policajca“, koji treba da javnosti ukazuje na zakone koji se krše, a da je nedavno održan protest „Ekološki ustanak“ pokazao da se briga o ekologiji mora preneti „na sva ugrožena mesta u Srbiji“.

„Građanima (koji su učestvovali na „Ekološkom ustanku“) se zamera da se bave politikom. Nama su ugrožena i ekološka i politička prava“, naveo je Bakić.

Prema njegovim rečima, izgradnja 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnih objekata i kraka budućeg beogradskog metroa „mora da se spreči“, ali da najavljenu izgradnju fabrike vode, dnevnog kapaciteta 60 miliona litara, treba zapravo privesti kraju. 

„Da se spreči izgradnja naselja i trasE metroa, ali da se napravi fabrika i da se sva ta voda otpremi u Zrenjanin. Ako možemo da čistu vodu šaljemo 53 kilometra u Mladenovac, možemo i 70 kilometara u Zrenjanin“, kazao je Bakić.

Arhitekta ipak smatra da će borba protiv izgradnje naselja za još 50.000 ljudi biti „Sizifov posao“, a da će beogradski izbori biti jedino rešenja za stopiranje gradnje na Makiškom polju.

Geolog i bivši sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda Branislav Božović kazao je da će uskoro morati da se organizuje „marš“ do Makiškog polja, kao i da će pozvati druga udruženja građana za taj protest.

Smatra da je pritisak javnosti po pitanjima dijaloga razumljiva, kao i da je cilj nove organizacije „odbrana znanja“.

„Srbija je nekad gradila i kosmodrome, a sada zovemo ljude iz inostranstva da nam grade autoputeve. Znanje u Srbiji se sada kupuje na kineskoj pijaci i vredi i traje koliko kineski proizvodi…. U ovaj problem nemamo upliv ni inžinjerskih komora ni SANU“, kazao je Božović.

Profesor Predrag Simonović je ocenio da u sektoru zaštite prirode čuvanje biodiverziteta i obezbeđivanje održivosti korišćenja prirodnih resursa. Kao glavni problem u ovoj oblasti navodi neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje zakona.

„Zakoni nisu savršeni, ali za koga su – odlični su. Primenjuju samo za pojedince, a oni koji prave problema su izvan udara zakona. Ne može se ništa dobro reći ni o institucijama koje trebaju da se bave ovim problema. Problem je i njihova rigidnost, i nepriznavanje potrebe da se propisi osavremene„, dodaje Simonović.

Kao najočigledniji primer, Simonović navodi Zavod za zaštitu prirode, koji je za pojedine MHE davala odobrenje i u područjima u kojima žive strogo zaštićene vrste.

„Primer je Veliko ratno ostrvo, koje je proglašeno zaštićenim prirodnim dobrom još početkom veka, da bi danas država potpuno negirala postojanje (tih dokumenata) i najavljuje izgradnju reni-bunara u prvoj i drugoj zoni zaštite. To će sigurno imati uticaja na naseljavanje ptica, a građevisnki radovi bi ih udaljili na mnogo godina. Time država sama sebi puca u nogu. Ovo nije pucanj u neke prethodne vlasti, to je pucanj u sopstvenu budućnost“, smatra biolog.

Dejan Lekić je demonstrirao rad platforme, aplikacije koja će od sutra biti dostupna javnosti, koja u realnom vremenu pokazuje kvalitet vazduha, koja uvažava kriterijume Evropske agenicje za životnu sredinu. 

„U 37 od 38, dakle u svim državama Evrope sem jedne, postoje zajednički kriterijumi. Evropska agencija je našoj uputila mejl i pitala zbog čega (se propisi ne usaglašavaju). Ne znam koji je odgovor jer sam iz Agencije za zaštitu životne sredine oteran. Evropa kvalitet vazduha kategoriše u šest kategorija, a po tim rezultatima je trenutno u Srbiji kvalitet loš na 17 mernih mesta“; rekao je Lekić.

On je pojasnio da se ti rezultati dobijaju korišćenjem državnih podataka, po akreditovanim metodama, koje podrazumevaju računanje srednje vrednosti zagađenja tokom 24 časa, a ne poslednje izmerene vrednosti.

„Po tim podacima, u Novom Pazaru su trenutno vrednosti PM 2.5 čestica iznad granične vrednosti Svetske zdravstvene organizacije. Iako je zakonska granica 35 dana godišnje u kojima su zabeležene vrednosti veće od graničnih – Valjevo već do aprila ima 84 takvih dana. Novi Pazar ima 83, a osam najzagađenijih lokacija je već premašilo tu vrednost. Apsurdno je da će se za to saznati u septembru 2022. godine, kada Agencija objavi godišnji izveštaj“, dodao je Lekić.