Fiskalni savet: Neopravdana polovina planiranog budžetskog deficita

U predloženom rebalansu budžeta, Fiskalni savet Vladi Srbije najviše zamera zbog povećanog izdvajanja za vojsku i neselektivne dodele antikrizne pomoći. Savet smatra da će zbog novog budžetskog deficita prekomerno porasti javni dug Srbije, na 61 ili čak 62 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Skok budžetskog deficita koji je predložila Valda Srbije bio bi sa 2,9 na 6,9 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno sa 1,5 na oko 3,5 milijardi evra, navodi Fiskalni savet.

To nezavisno telo napominje i da je prošle godine planirano da se javne finansije uvedu u „nešto mirnije vode“.

S druge strane, deficit je povećan zbog novog paketa antikriznih mera, dodatnih troškova zdravstva, ali i snažnog povećanja rashoda pojedinih budžetskih korisnika. 

Ipak, naglašavaju da će rebalans biti za 200 miliona evra manji od prethodno planiranog, zbog bolje naplate doprinosa.

Više od polovine planiranog povećanja deficita, oko 1,2 milijarde evra odlazi na budžetske troškove za treći paket antikriznih mera, 200 miliona odlazi na zdravstvo, a 330 miliona na infrastrukturu, navodi se u analizi.

Predstavnici Fiskalnog saveta ocenjuje da je ulaganje u zdravstvo i infrastrukturu dobra fiskalna politika, jer može da poveća privredni rast i obnovi ono što je u zemlji zapušteno, a kako se napominje dobra su i ulaganja u zaštitu životne sredine.

Savet ocenjuje da su načelno dobre i antikrizne mere koje uključuju dodelu pomoći građanima i privredi, ali samo delimično jer se pomoć daje i onima kojima nije potrebna.

Preostalih 370 miliona evra, kako se dodaje u oceni budžetskog rebalansa, predviđeno je za rashode u Ministarstvu odbrane, za veće plate službenika i nabavku naoružanja, što je prema mišljenju saveta neopravdano.

Fiskalni savet napominje da je planirani fiskalni deficit Srbije za 4 odsto BDP-a veći od proseka zemalja koje sa njom mogu da se porede i u kojima je on veći u rasponu od 1 do 2 odsto. 

Fiskalni savet smatra da će rebalans imati primetan efekat na ubrzanje rasta BDP-a, koji bi u 2021. mogao da premaši 5 odsto, uz napomenu da bi isti efekat mogao da se ostvari uz duplo manji deficit. 

Savet smatra da postoji mogućnost, kao i potreba da se tokom godine naprave značajne uštede i fiskalni deficit sa 7 odsto smanji 6 odsto BDP-a, pre svega zbog bolje naplate prihoda i slabije realizacije nekih planova.

Uštede od 200 miliona evra mogu da se očekuju zbog manjeg broja zainteresovanih privrednika za pomoć u mninmalcu, obustave nekih investicija u železnici, kao i u slučaju da se odloži investicija u aerodrom koji bi trebalo da se gradi u Trebinju.

U rebalansu budžeta se prvi put pojavljuju i opredeljena sredstva za izgradnju metroa u Beogradu u iznosu od nešto preko 25 miliona evra.

Fiskalni savet naglašava da je neselektivna isplata pomoći svim punoletnim građanima od 60 evra, pomoć za sve penzionere u iznosu od 50 evra (ukupan iznos 450 miliona evra), pomoć nezaposlenima od 60 evra, kao i pomoć građanima na Kosovu i Metohiji u iznosu od po 100 evra.

U analizi se napominje da je velika greška bilo povećanje zarada u javnom sektoru, za oko 4,5 odsto koje je planirano budžetom za 2021. godinu i dodaje se da su rebalansom te zarade zbog većih troškova u zdravstvu i većih zarada u vojsci rebalansom sada povećane za 7 odsto.

Budžetski deficit je 2020. godine iznosio 8,1 odsto BDP-a, odnosno oko 3,7 milijarde evra, pa se prvobitnim budžetom za 2021. godinu predviđalo smanjenje fiskalnog deficita na 3 odsto BDP-a.