Na Dan planete u Čukaričkom rukavcu plutaju mrtve ribe

Na društvenim mrežama osvanuli su, po ko zna koji put, snimci zagađenja Čukaričkog rukavca pokraj reke Save u Beogradu. Po njegovoj vodi plutaju uginule ribe, a stručnjaci upozravaju da problem zagađenja tog rukavca i Topčiderske reke mora pod hitno da se reši.

Utisak o zagađenju u Čukaričkom rukavcu svakako pojačava činjenica što se sve to dešava na Međunarodni dan planete Zemlje, koji se 22. aprila obeležava širom sveta, kako bi se ukazalo na posledice klimatskih promena.

Snimke uginulih riba u Čukaričkom rukavcu objavio je novinar Marko Dragoslavić, koji za Novu ekonomiju kaže da se obalom rukavca tada širio nesnosan smrad.

„Stanje je katastrofa imate ribe od pet, deset, pedeset kila, ne preterujem, one plutaju, ovo smrdi na neku tešku hemiju“, kazao je Dragoslavić. 

Dodaje da objašnjenje za to zagađenje treba da daju ljudi iz gradske uprave Beorgada. Kaže i da se na pomor žale ribari koji pecaju u blizini. 

On tvrdi i da se u priobalju Save odvijaju brojni građevinski radovi, sa teškim mašinama, bez zakonom propisanih tabli na kojima bi trebale da se se nalaze informacije o investitorima, izvođačima i rokovima. 

„Mene ljudi pitaju ‘kako to misliš pomor, na snimku ima pet riba’, a eto počeo je pomor, možda će biti još uginulih riba, a možda ih tamo više i nema,“ dodaje Dragoslavić.

Snimak pomora ribe u Čukaričkom rukavcu/ Marko M. Dragoslavić

TOPČIDERSKA REKA DECENIJAMA ZAGAĐENA 

Prema rečima stručnjaka za životnu sredinu i člana nedavno osnovane Nacionalne ekološke asocijacije, Branislava Božovića, zagađenje Čukaričkog rukavca je dugogodišnji problem, još od vremena kada su u blizini radili nekadašnji industrijski giganti, poput Industrije motora traktora (IMT) i „21. maja“.

„Sad su tu brojne male kompanije koje sigurno proizvode hemijske materije, ali i nusproizvode koje prosipaju u vodu, i od toga ribe drugi živi svet uginu,“ objašnjava Božović za Novu ekonomiju.

Do uginuća riba dolazi i onda kada u rukavcu nestane kiseonika i kada voda u njemu naglo opadne, dok su u drugim slučajevima za to odgovorne hemijske materije, napominje naš sagovornik, koji je u Gradu Beogradu nekada obavljao posao sekretara za zaštitu životne sredine. 

Božović ukazuje da se u tom rukavcu nalazi mulj i nanos star i po nekoliko decenija, čiji je smrad koji nastaje zbog procesa truljenja takođe opasan po zdravlje ljudi.

„Ta uginuća riba su u Čukaričkom rukavcu postala trajna, a mi se uvek iznenadimo kao da se to dešava prvi put. To je ogledalo odnosa prema Beogradu i rekama“, kazao je Božović.

Dodao je i da se živi svet obnavlja nakon što u rukavac dođe nova voda, obogaćena kiseonikom, ali se kasnije opet desi pomor, i tako se situacija „vrti u krug“.

Topčiderska reka, prema Božovićevim rečima „donosi svašta“, pa je bilo i projekata da se ona sanira, da se obezbedi dotok sveže vode iz reke Save i ukloni mulj iz Čukaričkog rukavca.

„Jedno vreme je čak i pumpana voda iz jezera Ade Ciganlije da bi se osvežila voda u Čukaričkom rukavcu, ali očigledno je da se i to više ne radi, tako da je na žalost zapušteno,“ kaže sagovornik našeg portala.

Božović kaže da problem Čukaričkog rukavca i Topčiderske reke mora pod hitno da se reši. Da bi se to desilo, objašnjava, prvo treba popisati sve firme koje posluju u njihovoj blizini, jer neke od njih otpadne vode sigurno ispuštaju u kišnu kanalizaciju, koje posle završavaju u vodama.

Prema njegovim rečima, nadležne inspekcije su nekada imale te podatke i po potrebi su kažnjavale neodgovorne privrednike, ali sada rade slabije i ne kontrolišu dovoljno prestupnike, „jer ne raspolažu sa dovoljnim brojem ljudi“.

Čedomir Savković