Želimo nove investicije u energetici

Pred Srbijom je važna odluka o okretanju novim izvorima energije i razvoju koji će se zasnivati na klimatskoj neutralnosti. Na tome ćemo raditi i kroz pripremu Nacionalnog integrisanog plana za energetiku i klimu i novu strategiju razvoja energetike do 2050, a to će se videti i kroz prioritete u sektoru energetike već u 2021. godini, gde je razvoj planiran u nekoliko osnovnih pravaca,  ocenila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike za ediciju Srbija i SAD 20 godina kasnije – Investicije i donacije.

Koje su najvažnije aktivnosti Ministarstva energetike u 2021. godini?

Prvi pravac je povećanje energetske efikasnosti, gde planiramo osnivanje Uprave za energetsku efikasnost. Uloga nove institucije biće da pomogne preduzećima da povećaju energetsku efikasnost, ali i da podržimo građane da u narednih pet godina zamene prozore i vrata i tako smanjimo potrošnju energije koja je u Srbiji veća četiri do pet puta od proseka u EU. 

Drugi pravac je razvoj srednjih i velikih hidroelektrana koje treba da gradi EPS, na gornjoj Drini, na Bistrici, moguće i manje reverzibilne HE na Dunavu. Reč je o investicijama vrednim četiri-pet milijardi evra, a to bi sa obnovljivim izvorima obezbedilo energetsku sigurnost.

Treće, radićemo na tome da povećamo iskorišćenje biomase, koja može mnogo više da se koristi kao energent u toplanama. Takođe, cilj nam je veće iskorišćenje svih vidova obnovljivih izvora energije, gde je najveći potencijal u izgradnji solarnih elektrana i elektrana na vetar. 

Četvrti pravac je izgradnja gasnih elektrana, koje bi mogle da proizvode i električnu i toplotnu energiju. Sve to zajedno trebalo bi Srbiji da obezbedi energetsku bezbednost, da smanji negativan uticaj energetike na životnu sredinu, ali i da obezbedi bolji kvalitet života građana.

Nažalost, stanje koje smo zatekli u Ministarstvu, od zakonodavnog okvira, stanja projekata, uređenosti javnih preduzeća, nije dobro. Rudarstvo i energetika su dugo spavali, a ovi sektoru mogu i više da doprinose BDP-u, i da javna preduzeća budu profitabilna, i da brže realizujemo projekte, i da smo bolje povezani sa susedima, posebno u gasnom sektoru.

Zato je jedan od prvih koraka da ovaj sektor „probudimo“, uredimo, da digitalizujemo procedure i otvorimo rudarstvo i energetiku za nove investicije. Pripremili smo set novih zakona i izmena i dopuna zakona u rudarstvu i energetici, uključujući novi zakon o obnovljivim izvorima energije, koji Srbija donosi prvi put, kojim ćemo se uskladiti sa onim što se radi u drugim evropskim zemljama, kao i sa evropskom regulativom, kako bismo imali više investicija u ovom sektoru.

Pored toga, pripremljeni su i novi zakon u oblasti energetske efikasnosti, izmene i dopune Zakona o energetici, kao i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim želimo da zaštitimo mineralno bogatstvo Srbije, ali i da olakšamo nove investicije. 

Važan efekat ovih zakona biće, između ostalog, digitalizacija procedura po uzoru na građevinske dozvole, odnosno da ćemo imati e-rudarstvo i e-energetiku i mnogo preglednije i efikasnije procedure za investitore.

Energetika je sektor sa velikim potencijalom i velikim potrebama za investicijama. Koje su najvažnije investicije u 2021. godini u energetici?

Ova godina sigurno će biti u znaku važnih investicija u oblasti energetike, od izgradnje novih elektrana, revitalizacije postojećih, ulaganja u nove gasovode, preko jačanja prenosne i distributivne mreže.

U gasnom sektoru, jedan od najvažnijih projekata je svakako izgradnja gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad, koju ćemo graditi uz podršku EU. Realizacija ovog projekta obezbediće ne samo diversifikaciju pravaca, već i diversifikacija snabdevača gasom. Na taj način moći će u Srbiju da stigne gas iz LNG terminala iz Grčke od različitih proizvođača, ukoliko bude slobodnih kapaciteta i iz gasovoda TAP iz Azerbejdžana, a u perspektivi biće moguće da se koristi gas iz istočnog Sredozemlja. Sve to će značiti veću sigurnost snabdevanja Srbije i regiona, ali i dalji  razvoj distributivne gasne mreže u centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji.

Napravljen je veliki napredak kad je reč o američkim investicijama, pre svega u transportnoj infrastrukturi

Takođe, potrebno je ubrzati gasifikaciju Srbije, koja se u prethodnom periodu odvijala nedopustivo sporo, a u planu je i proširenje Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.

U elektroenergetici, biće nastavljena izgradnja termoelektrane Kostolac B3, ali su podjednako važna i ulaganja u zaštitu životne sredine, kao što su postrojenja za odsumporavanje u TENT A i TENT B, ili postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u TE Kostolac B, koja će smanjiti štetni uticaj na životnu sredinu.

U planu su i zajednički projekti sa Republikom Srpskom, odnosno izgradnja hidroelektrana na gornjoj Drini, nastavak revitalizacije HE Đerdap 1. Takođe, veoma su važna ulaganja u prenosnu mrežu, pre svega Transbalkanski koridor, koji će biti svojevrsni „energetski auto-put“, ali i ulaganja u distributivnu mrežu, koju radi EPS Distribucija. 

Ulagaće se i u energetsku efikasnost javnih zgrada, i graditi nove toplane, koje će koristiti biomasu. Takođe, očekujemo nastavak započetih projekata u rudarstvu, među kojima je izgradnja topionice u Boru.

U kom delu energetskog sektora vidite najviše mogućnosti za privlačenje stranih direktnih investicija?

Prilika za investicije ima u svim delovima energetskog sektora, ali je važno da kao država imamo jasan cilj, strateški pravac koji ćemo postaviti između ostalog i novom strategijom razvoja energetike i nacionalnim planom za klimu i energetiku.

Energetskom sektoru Srbije su potrebne investicije, ali one koje su u skladu sa našim strateškim pravcem, a to je prelazak na klimatski neutralnu ekonomiju, efikasna potrošnja energije, diversifikacija pravaca i snabdevanja gasom, a u elektroenergetici, veće oslanjanje na obnovljive izvore energije. 

Isto važi i za rudarstvo, uslov da bi neko mogao da dobije mogućnost da realizuje novi projekat u oblasti rudarstva jeste da pored ekonomskog razvoja, ti projekti budu po najvišim standardima kad je reč o zaštiti životne sredine.

Ako tako postavimo stvari, verujem da će od toga imati koristi i država i građani, kroz veće prihode, rast životnog standarda, bolju zaštitu životne sredine, ali i investitori, koji će imati predvidljivost i sigurnost, i mogućnost da dugoročno planiraju svoje poslovanje i ulaganja u Srbiji.

Dženeral elektrik ima značajne investicije u vetroparkove u Srbiji. Da li postoji prostor za privlačenje i drugih američkih investicija u energetici? 

Srbija u energetici treba da bude otvorena za sve investitore, što mislim da nije bio slučaj sa energetskim sektorom kakav smo zatekli. U prethodnom periodu napravljen je veliki napredak kad je reč o američkim investicijama, pre svega u transportnoj infrastrukturi, potpisivanjem ugovora sa Behtelom za gradnju Moravskog koridora. 

Prošle godine je i američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) započela svoje aktivnosti u Srbiji, što je takođe prilika da u narednom periodu imamo više zajedničkih projekata i američkih investicija u Srbiji.

Verujem da ćemo, ako imamo povoljan poslovni ambijent, jasnu strategiju kakav sektor rudarstva i energetike želimo i poruku da je Srbija otvorena za sve investitore, čak i u onim sektorima gde do sada nije bilo investicija iz različitih zemalja, vrlo brzo videti ozbiljne i kvalitetne kompanije koje prepoznaju svoj interes da ulažu u Srbiji. 

I po svom geostrateškom položaju i po ekonomskom rastu Srbija je dobar izbor za američke investitore u ovom regionu, a tome pogoduje i napredak u bilateralnim odnosima dve zemlje, koji daje dodatni impuls unapređenju ekonomske saradnje.

Jedna od tačaka Vašingtonskog sporazuma potpisanog prošle godine je i diversifikacija snabdevanja energijom. Šta Srbija može da uradi na tom planu?

Interes Srbije je da bude energetski bezbedna u gasnom sektoru, a da bismo bili energetski bezbedni, potrebno je da kroz našu teritoriju prolazi gas iz različitih država, kao i da se interkonektorima povežemo sa svim susednim državama u regionu.

Srbija je ove godine konačno dobila još jedan pravac dotoka gasa, ali je veoma važno da radimo i na diversifikaciji snabdevača, jer nam to daje i veću sigurnost i mogućnost da imamo povoljniju cenu gasa i za industriju i za domaćinstva. Mislim da treba napraviti prostor za sve – i za gas iz gasnih interkonekcija, i za LNG koji će dolaziti brodovima, jer je Srbiji potreban gas da bi se razvijala, i geografski je tako pozicionirana da je prirodno da bude tranzitna ruta u energetici, kao što je već u saobraćaju.

Od 1. januara počeo je da funkcioniše gasovod Balkanski tok, a ove godine trebalo bi i da počnu radovi na izgradnji gasovoda Niš – Dimitrovgrad za koji je raspisan tender za izvođača. Time dobijamo mogućnost da imamo gas i nekih drugih snabdevača, kako gas vezan za Azerbejdžan, tako i za novi, Istočnomediteranski gasovod, kojim bi gas od Izraela, preko Kipra, Krita, Peloponeza, Atine, Soluna i Sofije mogao da stigne do Srbije, odnosno do Niša, koji bi time postao gasno čvorište u ovom delu regiona.

Sa investicijama u energetiku su tesno povezane i investicije u zaštitu životne sredine. Kakvi su planovi za ulaganje u ekologiju u energetici?

Energetika i zaštita životne sredine su neraskidivo povezane i nema razvoja energetike, bez zaštite životne sredine. Danas je ceo svet svestan toga, održivi razvoj i zelena energija su globalna politika i tema i Srbija mora biti aktivni učesnik tog procesa.

Naše ciljeve uspostavljaćemo Nacionalnim integrisanim planom za energetiku i klimu, ali i u strategijom za razvoj energetike koju ćemo izraditi u skladu sa svim zahtevima održivog razvoja i energetske tranzicije.

To što važi za strateški nivo odnosiće se i na pojedinačne projekte, jer je za sve potencijalne projekte, i u rudarstvu i u energetici, jedan od osnovnih kriterijuma da nema negativnog uticaja na životnu sredinu.

Ako želimo da Srbija bude klimatski neutralna ekonomija u budućnosti, o tome moramo razmišljati već sada i sve što sada radimo, mora da nas vodi ka tom cilju, ka kojem idu i Evropska unija, i druge razvijene zemlje. Energetika je sektor koji ima velikog uticaja i na budućnost Srbije i njenih građana, jer bez dovoljno energije, dobrog kvaliteta i zaštite životne sredine nema ni ekonomskog razvoja, ni boljeg kvaliteta života za građane Srbije.

Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.