Država plaća terapeute za nasilnike, ali ne i Sigurne kuće za žrtve

Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je Vlada Srbije podnela Narodnoj skupštini predviđa da se specijalizovane usluge za počinioce nasilja finansiraju iz republičkog budžeta, dok je za usluge za žrtve, koje podrazumevaju Sigurne kuće i Krizne centre za žrtve seksualnog nasilja, predviđeno samo finansiranje iz budžeta lokalnih samouprava, navodi se u saopštenju Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Ova organizacija ističe da je član koji se odnosi na finansiranje specijalizovanih usluga izmenjen nakon zaključivanja javne rasprave, pa da oni nemaju uvid u to kako je do ovakve izmene došlo.

Autonomni ženski centar smatra da je neusvajanjem predloga teksta ovog člana onako kako je bio naveden u nacrtu Zakona učinjena ne samo velika šteta, već i direktna diskriminacija žrtava u odnosu na učinioce nasilja kao korisnika usluga.

Nacrt je predviđao podelu odgovornosti i finansiranja između republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalnih samouprava, što je jedino moguće za regionalne usluge, i uvažavao činjenicu da siromašane lokalne samouprave koje se finansiraju iz namenskih transfera nisu u mogućnosti da finansiraju specijalizovane usluge za žrtve nasilja.

Ako je Vlada Republike Srbije odlučila da finansira specijalizovanu i veoma skupu uslugu za učinioce nasilja, koja nema garanciju za pozitivan ishod i bezbednost žrtava, onda je to mogla da učini samo pod istim uslovima kao i za specijalizovane usluge za žrtve nasilja, dodaje se u saopštenju AŽC.

Ističu da u svetu gde postoje specijalizovane usluge za učionioce nasilja, te usluge uglavnom plaćaju sami učinioci, jer na taj način pokazuju stvarnu nameru da žele da promene svoje ponašanje i da preuzmu odgovornost za učinjenu štetu. 

U nekim kantonima u Švajcarskoj, učinioci nasilja snose ne samo trošak ovakvog psihoterapeutskog tretmana, već i trošak boravka žene i dece u Sigurnoj kući u situaciji kada je učinilac ostao da živi u zajedničkoj kući ili stanu.