Violeta Jovanović (NALED): Privrednici žele bolji dijalog sa državom

„Javno-privatni dijalog za razvoj“ je program USAID-a u čijoj realizaciji učestvuje i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) čiji je cilj unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji. Prema rečima Violete Jovanović, izvršnog direktora NALED-a, prema istraživanjima o javno-privatnom dijalogu, svaki treći privrednik ovaj segment izgradnje poslovnog ambijenta ocenjuje kao loš. 

„Više od 60 odsto privrednika nije upoznato sa ovom praksom u Srbiji, a velika većina njih (80 odsto) kaže da u dijalogu i ne učestvuje. S druge strane, predstavnici javnog sektora dijalog između države i privrede opisuju kao dobar“, kaže Jovanović. 

Na kom nivou je dijalog između države i privrede?

Prema ovom istraživanju, privrednike najviše brine brzina reagovanja institucija na njihove predloge za unapređenje poslovnog okruženja, što su najslabije ocenili. Kao najefikasniju fazu dijaloga, obe strane vide onu u kojoj se planiraju izmene propisa. 

Naš godišnji izveštaj o kvalitetu regulatornog okruženja 2019/2020. ukazuje na određene pomake, na primer, da se manje zakona donosi po hitnom postupku. U 2016. je tako doneto 60 odsto zakona, a u 2019. je taj udeo pao na 25 odsto, što ohrabruje i otvara prostor za jačanje poverenja kao temelja za efikasan javno-privatni dijalog.

Procene su da gotovo svako treće preduzeće u Srbiji posluje u sivoj zoni

S obzirom na to da je jedna od ključnih aktivnosti bila i podrška u implementaciji šest ključnih reformi za poboljšanje privrednog ambijenta, koje su to reforme i u kojoj meri se sprovode?

To su reforme na unapređenju sistema obrazovanja, javnih nabavki, paušalnog oporezivanja, upravljanja otpadnim vodama, očuvanja pčela i organske proizvodnje. Kada je reč o njihovom sprovođenju, veliki pomak je ostvaren usvajanjem novog Zakona o javnim nabavkama koji je u primeni od jula 2020. Taj propis znatno skraćuje proceduru i smanjuje troškove za sve učesnike nabavki, a posebno za mala i srednja preduzeća, kroz uvođenje potpuno elektronskog postupka. 

Ostvaren je i važan pomak na polju upravljanja otpadnim vodama, jer je višestruko povećan broj preduzeća (na oko 4.500) koja će morati da izveštavaju nadležnu agenciju o svom upravljanju otpadnim vodama. Vlada Srbije nedavno je formirala i radnu grupu za unapređenje upravljanja otpadnim vodama i planirana su ulaganja u više desetina postrojenja širom Srbije. 

Takođe, ove godine nas očekuje zapošljavanje 28 novih republičkih inspektora, što bi u smislu kapaciteta bio važan korak napred. Da podsetimo i da je od prošle godine paušalcima obezbeđena preko potrebna predvidljivost poslovanja kroz uvođenje jasne formule za utvrđivanje visine poreza i elektronsko dostavljanje poreskih rešenja na početku poslovne godine. Za prosvetne radnike pripremljen je višestruko korisni Priručnik za sprovođenje nastave putem savremenih metoda. Pored toga, predano se radi i na uspostavljanju funkcionalnog sistema za organsku proizvodnju i zaštitu pčela.

Jedan od fokusa projekta je i obrazovanje za 4. industrijsku revoluciju. Kakve promene u obrazovanju i zahtevima privrede za veštinama donosi 4. industrijska revolucija?

U središtu ove reforme nalazi se projektna nastava kao inovativni metod koji služi razvoju veština poput kritičkog promišljanja, timskog rada i komunikacije, kojima bi svaki učenik trebalo da ovlada tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja. U te svrhe je pre nekoliko meseci predstavljen i Priručnik za sprovođenje nastave putem savremenih metoda, gde su na jednom mestu opisani alati i resursi za realizaciju projektne i nastave na daljinu. 

NALED je godinama posvećen suzbijanju sive ekonomije. Kakvi su rezultati do sada? Koliko se procenjuje da sada iznosi udeo sive ekonomije?

Istraživanja o udelu sive ekonomije se rade na pet godina. Prema poslednjoj analizi „Siva ekonomija u Srbiji 2017“, koju smo sproveli uz podršku Nemačke razvojne saradnje, procenjuje da je obim poslovanja u sivoj zoni među registrovanom privredom oko 15,4% BDP-a što bi po sadašnjem iznosu bruto domaćeg proizvoda bilo oko sedam milijardi evra. Tu je i problem crne ekonomije odnosno potpuno neregistrovanih firmi i radnji koje čine 17,2% ukupnog broja privrednih subjekata i ima ih više od 70.000. 

Procene su da gotovo svako treće preduzeće u Srbiji posluje u sivoj zoni, pre svega u sektorima ugostiteljstva, poljoprivrede i građevinarstva, dok je jedan od sada najbrže rastućih oblika sive ekonomije prisutan u vidu nedozvoljenog oglašavanja i prodaje na internetu i društvenim mrežama.

Kako je pandemija uticala na ovaj sektor?

Krize generalno imaju tendenciju da produbljuju rad u sivoj zoni. To se primera radi vidi kod nedozvoljene trgovine duvanskim proizvodima. Dok se takva roba sada retko može naći na pijacama, ona se u velikoj meri preselila na internet.

U 2019. otkriveno je tek nekoliko stotina oglasa za prodaju duvana na internetu, a prošle godine čak 7.000. Zato je danas, u vreme pandemije korona virusa, ključno jačanje poreske kulture i isticanje važnosti plaćanja poreza. Građani mogu da doprinesu borbi protiv sive ekonomije tako što će pažljivo birati mesta na kojima kupuju, uzimati fiskalni račun u svakoj situaciji i plaćati bezgotovinski kad god je to moguće, jer jedino tako mogu da budu sigurni da je promet stvarno evidentiran.

Kako prisustvo sive ekonomije utiče na privlačenje stranih investitora?

Siva ekonomija je kancer društva i privrede, pa nepovoljno utiče i na investitore koji, kad dolaze u neku državu, imaju obavezu da posluju prema njenim zakonima. Firme koje rade u sivoj zoni su za njih, ali i za sve ostale firme koje rade po propisima, nelojalna konkurencija, koja svojim načinom rada ugrožava prava radnika i kvalitet i bezbednost proizvoda. 

Da li očekujete veće prisustvo američkih investicija nakon otvaranja kancelarije DFC-a u Srbiji?

To svakako. Činjenica da je kancelarija američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije otvorena u Beogradu je signal koji govori da će dolaziti investitori iz te zemlje. Koja će to dinamika i sektori biti, sada je rano govoriti.

Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.