Srbiji potrebno više sudija za kažnjavanje ekoloških prestupa

Rešavanje ekoloških problema predstavlja deo procesa evrointegracija, poručuju učesnici panela „Životna sredina i vladavina zakona“ koju su organizovali Fondacija Hajnrih Bel i kancelarija Saveta Evrope u Beogradu. Kako naglašavaju, Srbiji je potrebno više sudija koje se bave ekološkim pravom, jer ekološki kriminal lako prerasta u organizovani kriminal.

Sudija Dušan Dakić, iz Osnovnog suda u Novom Sadu, koji je i član Foruma sudija Evropske unije za životnu sredinu podseća da Član 74. Ustava Srbije garantuje pravo na zdravu životnu sredinu.

Kako ocenjuje, u Srbiji je problem i što nije ratifikovana Evropska konvencija o krivičnoj i pravnoj zaštiti životne sredine, koja je doneta 1998. godine.

„U toj konvenciji se precizno navodi obaveza da se uskladi politika kažnjavanja u oblasti životne sredine. Ona podrazumeva novčane i zatvorske kazne za zagađenje“, kaže Dakić.

Prema njegovim rečima ta evropska konvencija je važna i zbog toga što je prvi put u krivičnom pravu prepoznala učešće nevladinih organizacija i udruženja građana kao zainteresovanih strana u nekom sudskom postupku koji se vodi zbog zagađenja životne sredine.

Dakić podseća da su u Srbiji retki sudski postupci u poblasti ekologije koji imaju veliku medijsku pažnju, osim u slučajevima kada se sudi zbog zlostavljanja životinja.

Prema njegovom mišljenju problem je što veliki zagađivači ne mogu da budu obuhvaćeni krivičnim gonjenjem, kao i što često od samih ispektora zavisi da li će neki postupak imati sudski epilog.

Dodaje i da je problem što se zagađenja u Srbiji uglavnom tretiraju kao privredni prestupi, kao i činjenica da je oblast zaštite životne sredine u našem zakonodavstvu „izuzetno fragmentirana“.

Dakić objašnjava da sudije često moraju „da nauče“ niz zakonskih definicija o vrstama otpada i mnogih drugih termina i problem akoji se koriste u sudskoj praksi. To kako naglašava, predstavlja niz pravnih pitanja za sudiju koji vodi postupak i otežava čitav proces.

Dakić podseća da Austrija Belgija Danska Švedska Španija imaju sud koji se bavi krivičnim felima iz obasti zaštite životne sfedine. Smatra da je kriminal u oblasti ekologije jako razvijen, kao i da lako dobija oblik organizovanog kriminala jer je veoma profitabilan. Ekološki kriminal je kako napominje jedno o prioritetnih pitanja u EU.

„Voleo bih kada bi u budućnosti imali više specijalizovanih sudija za ovu oblast, postoje države u kojima se sudije bave isključivo ekološkim kriminalom“, napominje Dakić.

Ana Bareira Lopez iz Međunarodnog instituta za pravo i ekologiju u Madridu kaže da neretko pored kompanije, čak i same države ili neke regionalne vlasti u njima ne poštuju zakone iz oblasti zaštite životne sredine. Kako naglašava u tome ni EU nije izuzetak.

Problem sa sprovođenjem zakona u oblasti ekologije, kako napominje, postoji i zbog toga što mnoge državne uprave nemaju dovoljno resursa za formiranje inspekcijskog nadzora i kontrole.

Prema njenim rečima, u EU se stalno donose i menjaju zakoni, ali je veliko pitanje kako se oni sprovode. Ocenjuje i da se sudski procesi sprovode tek onda kada dođe do štete i zagađenja životne sredine.

Aleksandar Kovačević iz Energetske zajednice, podseća da je odlukom iz 2006. EU zajedno sa balkanskim državama postala potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici koji je tek 2011. godine dobio veći značaj jer je tada postao obaveza u procesu pristupanja EU.

Odredbe iz tog ugovora tako su, kako navodi Kovačević, postale deo pristupnih ugovora EU Bugarske, Rumunije i Hrvastke. U njihovim ugovorima o evropintegraciji odredbe Ugovora o Energetskoj zajednici praktično su prepisane, „kao u ogledalu“.

Sledeća po važnosti je kako objašnjava deklaracija EU koja je prošle godine usvojena u Sofiji, u kojoj se ponavlja sve što nije ispunjeno a navedeno je kao obaveza prilikom formiranja Energetske zajednice.

Dodaje da zbog toga sada postoje veliki problem kako da se ispune obaveze, smanji energetsko siromaštvo, zatvore velika ložišta, postigne energetska efikasnost i više koriste obnovljivi izvori energije.

Čedomir Savković