Island razmatra revolucionalni predlog državnog novčanog sistema kojim bi centralna banka postala jedini kreator novca, a parlament odlučivao o raspodeli.
Predlog je iznet u izveštaju „Bolji monetarni sistem za Island”, koje je početkom nedelje parlamentu predstavio zastupnik vladajuće centrističke Stranke progresa Frosti Sigurjonson i predstavljao bi zaokret u istoriji savremenih finansija, navodi agencija AFP.
Sigurjonson predlaže da centralna banka postane jedini kreator novca, budući da na Islandu, kao i u ostalim savremenim tržišnim ekonomijama, trenutno nadzire tek proizvodnju novčanica i kovanica, dok ostatak novca kreiraju komercijalne banke kreditnim linijama.
Po Sigurjonsonovoj zamisli o uspostavi „državnog novčanog“ sistema centralna banka bi postala jedini kreator novog novca, o čijoj bi raspodeli potom odlučivao parlament.
„Ključno je što bi se ovlašćenja za kreiranje novca odvojile od ovlašćenja odlučivanja o njegovoj upotrebi“, naglasio je Sigurjonson, uporedivši takva nova ovlašćenja parlamenta s onima za odlučivanje o raspodeli budžetskog novca.
Banke bi pak, po njegovom predlogu, i dalje upravljale računima i plaćanjima i služile kao posrednici između štediša i zajmodavaca.
Predlog se zasniva na rezultatima istraživanja četiri zvaničnika centralne banke koje je pokazalo da je Island od 1875. godine zabeležio „više od 20 finansijskih kriza različitih vrsta“, odnosno „u proseku šest ozbiljnih višestrukih epizoda finansijskih kriza svakih 15 godina“.
Problem je izazvao snažno povećanje kreditiranja u periodu ekonomskog rasta. Centralna banka nije uspevala da obuzda nabujalo kreditiranje, što je potpirivala inflaciju, sklonost riziku i špekulacije, utvrdili su autori istraživanja.
Na kraju bi se pojavila opasnost od sloma banaka, pa bi usledile skupe državne intervencije, pokazalo je istraživanje.
„Zaključi (izveštaja) biće važan doprinos predstojećoj raspravi, u zemlji i svetu, o kreiranju novca io monetarnoj politici“, naglasio je premijer Sigmundur David Gunlaugson u osvrtu na Sigurjonsonov izveštaj.
Malu nordijsku zemlju teško je pogodio bankrot američke investicione banke Liman braders, izazvavši slom tri najveće islandske banke. Nakon toga je Reykyavik zatražio pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Islandski je BDP 2009. pao je 5,1 odsto, iduće godine 3,1 odsto, da bi od 2011. ponovo rastao, navodi agencija AFP.
Umesto da uhapse Spaskovskog zbog kriminala, manipulacije i uzurpacije državne imovine kao svoju uz podršku mentora iz vlasti sa milionskom odštetom u evrima oni hapse ljude za štetu od 243 kg zlata uz podršku. Pravda bi bila da i njima se sudi i sudi onima koji su naneli milionsku štetu državi. Bez znanja Spaskovskog u RTB Bor nije moglo ništa da se uradi, pa ni krađa zlata, bakra, para i srebra. Da li se pita neko zašto je Sosa zatvorio firmu “Zaštita” doo i angažovao beogradsku firmu, svoje rodbine i prijatelje, da štiti imovinu RTB Bor. Da se otvore fioke u SUP pune sa optužbama Sose.