Zasadite ovo cveće i pomozite opstanku pčela

Pčele se hrane nektarom i polenom iz cvetova, ali ne svih. Sigurno ste primetili, ako ste nekada posmatrali pčelin proces prikupljanja hrane, da na neki cvet staju, na neki ne. Recimo, belu radu, koje ima gotovo na svakoj travnatoj površini, pčele izbegavaju. S druge strane, lavanda im je omiljena poslastica. 

Monokultura definitivno pčelama ne odgovara jer se na velikim površinama sadi jedna kultura, pa su pčele primorane da lete duže u jednom pravcu u potrazi za hranom.

Kako to nije moguće, jer stručnjaci tvrde da pčele neće leteti više kilometara do cveta, njihov opstanak postaje sve teži.

U poslednjih nekoliko godina slušamo kako su pčele ugrožene. Međutim, to nije slučaj sa medonosnim pčelama (Apis mellifera) o kojima brine čovek, već drugim vrstama koje ne daju med, ali su veoma važne za oprašivanje, posledično i opstanak svog života na Zemlji.

Njima zbilja preti nestanak, jer ih potiskuju medonosne pčele o kojima brine čovek. 

Biolozi i ekolozi upozoravaju da se pažnja mora posvetiti i pčelama koje ne daju med jer je njihova funkcija u prirodi veoma značajna. Zato svima savetuju, bez obzira da li žive u gradu ili na selu, da sade cveće čijim polenom se one hrane.

Zasadite ih na terasi, a ako imate neki stari panj, šuplji komad drveta, omogućite im i sklonište. Ne brinite, nemedonosne pčele vas neće ujesti, ujedaju medonosne i to samo ako se približite košnici. 

Recimo, „judino drvo“ i „vrba Iva“ prepuni su i polena i nektara. Tu su i klen, javor, trešnja, višnja, jabuka, šljiva, bagrem, jorgovan. Ako, pak, živite u stanu, dovoljno je da u saksiji posadite lavandu, beli slez, nanu, ruzmarin ili žalfiju. Neven, suncokret, valerijana takođe se nalaze na pčelinjem meniju. 

Uzgajanjem ovih biljaka, kako se navodi u priručniku „Beeconnected“ objavljenom na sajtu econaut.org, pomažete očuvanju pčelinjeg biodiverziteta i to je, prema mišljenju stručnjaka, sasvim dovoljan doprinos opstanku ovih korisnih insekata. 

Dimitrije Gašić