Udruženje upozorava na „eko krizu“ u Sremskim Karlovcima

Udruženje građana “Karlovački vinogradi“ pokrenulo je peticiju u kojoj, između ostalog, traži obustavu proširenja zone eksploatacije, kao i zabranu korišćenja petrol koksa i drugih prljavih energenata radu ciglane AD Polet Bečej, pogon IGM Stražilovo.

Traži se i sprovođenje mera sanacije i rekultivacije zatvorenih kopova. 

„Opština Sremski Karlovci je dopustila da na njenoj prelepoj obali Dunava, u poznatom vinogorju i na obodu nacionalnog parka Fruška Gora – nikne industrijska zona“, piše u peticiji. 

Problem, kako navode, traje i raste duže od jedne decenije i aktualizovao se zahtevom ciglane u vlasništvu hrvatske NEXE grupe za promenom namene poljoprivrednog i vinogradarskog zemljišta u korist eksploatacije gline, jer žele da se prošire na dodatnih oko 70 hektara najlepšeg poteza uz Dunav.

„Nije dovoljno ugrožavanje zdravlja ljudi, jer koriste petrol koks i druge prljave energente, sada je cilj oteti i najkvalitetniju zemlju“, poručili su u peticiji.

Foto: Udruženje „Karlovački vinogradi“

„Karlovački vinogradi“ u peticiji traže i zabranu skladištenja opasne materije TNG i obustavu povećanja skladišnih naftnih kapaciteta u RZ Prosjanice koji nose rizik potencijalnog hemijskog udesa, potpuno izmeštanje skladišta amonijum nitrata privrednog subjekta Promist d.o.o i potpunu zabranu delatnosti na parceli 3485 koje podrazumevaju držanje opasnih materija i nose rizik potencijalnog hemijskog udesa i eksplozije.

Među zahtevima je i očuvanje i zaštita vinogradarstva, voćarstva i pčelarstva kao tradicionalnih delatnosti i organske proizvodnje, te provođenje svih zakonom predviđenih mera očuvanja i zaštite prirodnih resursa, geoloških i arheoloških lokaliteta.

Udruženje tvrdi da je odlukom opštinskih organa prepušteno i 54 hektara pošumljenog priobalnog dela Dunava za razvoj radne zone.

Ocenjuju da ako opština bude ciglani dala pravo da otkupljuje zemlju na tom prostoru, „zemlja će i bukvalno nestati, a pljoprivredno zemljište će preko noći postati industrijsko“. 

„Vinogradi upisani u vinogradarski registar Srbije – biće pred nestankom, a vinogradari onemogućeni da svoje zasade proširuju, dobiju organske sertifikate i da iz nacionalnih i fondova EU traže subvencije kako bi dalje razvijali ovaj kraj“. 

Foto: Udruženje „Karlovački vinogradi“

Navode i da drveća više nema, ali da zato  niču naftni rezervoari, uz sam ekološki koridor reke Dunav – do Čortanovačke šume, kao dela Nacionalnog parka Fruška gora i u neposrednoj blizini Koviljsko-Petrovaradinskog rita. 

„Osim što ovo ugrožava stotine ljudi koji na ovom potezu žive, rade, obrađuju zemlju od koje se hrane, ovo dovodi u pitanje opstanak jednog od najboljih i najstarijih mikrolokaliteta za vinogradarstvo u Srbiji, po kome su Karlovci nadaleko poznati“.

Udruženje navodi da je rešenje jednostavno jer „ciglana sa lakoćom može naći drugu, manje naseljenu i neiskorišćenu lokaciju za eksploataciju“. „A mi naše vinograde, voćnjake, imanja u koja smo generacijama ulagali – ne možemo da preselimo“, poručuju.