Koji trendovi u prehrambenoj industriji nas očekuju 2022. godine?

Higijenske mere koje su uvedene zbog sprečavanja širenja pandemije dovele su do podizanja svesti i očekivanja potrošača u pogledu higijenskih standarda prehrambenih proizvoda. Očekuje se da će se taj trend nastaviti, a da će se ispoljiti kroz hranu pakovanu na način koji omogućava višestruko bezbedno otvaranje, ili davanje mogućnosti potrošaču da bez komplikacija izvrši dezinfekciju i pranje ruku, navodi se u izveštaju „Trendovi u prehrambenoj inudustriji 2022“, koji su objavili Centralnoevropska agencija za razvoj i saradnju i marketinška kompanija ePlus Marketing Centar.

Kompanije bi trebale da razmišljaju i o trendu razvoja empatije usled globalne zdravstvene krize, zbog čega je primetno više aktivnosti na poljima društvene odgovornosti i pomaganja u okviru lokalnih zajednica.

Da je onlajn prodaja namirnica ili gotove hrane doživela „bum“ tokom kovid-krize nije tajna, ali veliki potencijal imaju i artikli polupripremljene hrane ili sastojaka koji se mogu upotrebiti za relativno brzu pripremu hrane.

„U vreme eksperimentisanja u kuhinji i pripremi obroka potrošači su bili skloniji tome da isprobaju mnoge nove proizvode, pa su tako i proizvodi pod privatnim robnim markama osvojili veći deo tržišnog kolača nego što je to ranije bio slučaj“, navodi se u izveštaju.

S druge strane, potencijalnu opasnost za kompanije predstavlja značajan pad poverenja u objavljene informacije, izazvana brendovima i novih proizvoda i njihovim pokušajima da se nametnu, neretko i netačnim informacijama.

„Sve veći broj potrošača sebe smatra ‘edukovanim’ potrošačima, zahvaljući lako dostupnim (dez)informacijama. Edukovani potrošač ima svoje stavove o geografskom poreklu sirovina, genetski modifikovanim sastojcima, aditivima, vrednosti koju plaća za svoju hranu i mnogim drugim ‘vrućim’ temama kada je reč o sastavu prehrambenih proizvoda. Kvalitetni sastojci jesu polje na kome se gradi čvrsta reputacija i poverenje“, jedan je od zaključaka.

Organski proizvodi i proizvodi uzgajani i procesurirani na prirodan način nalaze put do sve većeg broja potrošača, koji se okreću sve češće i zanatskim, ne-industrijskim proizvodima.

Pandemija i posledični karantin su dosta ljudi usmerili ka ruralnim područjima, gde je domaća hrana dostupnija, pa njena proizvodnja i konzumacija doživljavaju procvat.

„Mnoge prehrambene industrije i u ovome vide svoju šansu, te pokušavaju da unapređenjima proizvodnog procesa, korišćenjem prirodnih aditiva i završnom obradom koja podeća na ‘ručni rad’ isporuče potrošaču proizvod koji će zadovoljiti potrebu za ‘ukusom kao nekad'“.

Ukusi tropskog voća su u trendu, naročito kokos, zatim citrusi, a sve više i ananas. Čololada je svakim danom sve popularnija, a kod nje se akcenat stavlja na dodavanje novih ukusa (uključujući i povezivanje sa drugim polularnim brendovima sa prepoznatljivim ukusima), kao i na izražene teksture.

Kod slanih proizvoda primećuje se trend popularnosti jako izraženih i naglašenih ukusa, a posebno su zastupljeni egzotični i ljuti proizvodi (npr. čili, halapenjo, srirača, habanero). Etnički uticaji, nepoznati ukusi, korišćenje nudli, egzotičnih začina i sirove hrane u godinama pred nama izvršiće uticaj na razvoj tržišta prehrambenih proizvoda.

Sve veći broj vodećih proizvođača kreira SKUs (stock keeping unit) koji sadrže oko 200 kCal po jednom pakovanju.

Super size pakovanja se u skladu sa tim sve češće komuniciraju kao „dva pakovanja za ekstra cenu“, tako da se kod potrošača kreira utisak kupovine dva manja obroka, a ne jednog velikog, previše kaloričnog obroka.

Svest potrošača se rapidno podiže i dolazimo u zonu „ekološke isključivosti“, gde upotreba materijala koji nisu ekološki biorazgradivi postaje potpuno neprihvatljiva za sve više potrošača, pa čak i na račun plaćanja veće cene za jedinicu proizvoda.