Što više dece u porodici, manja zaposlenost žena

Prisustvo dece u domaćinstvu različito utiče na stopu zaposlenosti muškaraca i žena, pokazuju podaci za 2020. U Evropskoj uniji je tako u prethodnoj godini, u starosnoj grupi od 25 do 54 godine, sveukupno bilo zaposleno 72,2 odsto žena i 90 odsto muškaraca sa decom, piše Eurostat.  

U toj istoj starosnoj kategoriji, od 25 do 54 godine, ali za osobe bez dece, žene su imale veću stopu zaposlenosti 76,8 odsto, dok su muškarci su imali nižu stopu zaposlenosti 80,9 odsto.

Najveći udeo zaposlenih žena sa decom je u Sloveniji, 86,2 odsto, zatim u Švedskoj, 83,5 odsto, Portugalu, 83 odsto, Litvaniji, 82,6 odsto, Danskoj, 80,7 odsto,  i Finskoj, 80,3 odsto.

Najniža stopa zaposlenosti žena sa decom registrovana u Italiji, 57,3 odsto, Grčkoj, 61, 3 odsto, i Španiji 66,2 odsto. 

Muškarci koji imaju decu najviše su bili zaposleni u Češkoj, njih 96,5 odsto, zatim u Malti, 95,7 odsto, Sloveniji 95 odsto, Švedskoj 93,9 odsto. 

Italija i Grčka su zabeležile najveće razlike među polovima, sa i bez dece. Najmanji rodni jaz za osobe sa decom zabeležen je u Litvaniji Sloveniji i Portugalu.  Za osobe bez dece, Portugal, Belgija i Nemačka beleže najmanji jaz među polovima što se tiče zaposlenosti.

U 2020. godini, zaposlenost žena koje nemaju dece ili imaju do dva deteta bila je slična, oko 74 odsto. Što više dece žena ima, to je manja stopa zaposlenosti, pokazali su podaci. Prosečna stopa zaposlenosti za žene sa troje ili više dece bila je 59,1 odsto. 

Nivo obrazovanja je važan dodatni faktor koji utiče na stopu zaposlenosti žena. Što je veći broj dece, veći je jaz između žena sa visokim i niskim nivoom obrazovanja. 

Što se tiče muškaraca, za oni bez dece, zabeležena je najniža prosečna stopa zaposlensoti, 80, 9 odsto. Najveća stopa zaposlenosti je među muškarcima sa dvoje dece i ona iznosi 92,4 odsto. Stopa zaposlenosti muškaraca sa troje ili više dece je 86,7 odsto.