Pravda za rad na dan

Kako ste našli tetu za čuvanje dece? A ko vam čisti stan posle krečenja, agencija ili žena na preporuku? Očekivano, kod ovakvih usluga svima  je najvažnija dobra usluga, da ne plate mnogo, a malo ko razmišlja da u svojim nedrima u stvari gaji sivu ekonomiju jer se za ove poslove radnici, po pravilu, plaćaju na ruke. Oni koji imaju napad poreske savesti i žele na belo da angažuju recimo čistačicu, brzo odustaju od te ideje jer ta adminstrativna igra košta i vremena i para.

Međutim, nakon što je za poljoprivrednike sezonce pre više od dve godine zaživeo sistem pojednostavljene elektronske prijave samo za broj dana za koje su angažovani, rodila se inicijativa da ovaj sistem može da posluži kao rešenje za legalizaciju neformalnog rada u drugim oblastima. Fokus predlagača je na kućnim poslovima,  turizmu i ugostiteljstvu i građevinarstvu.

Vlada Srbije, odnosno resorno Ministarstvo rada, je prošle godine formiralo radnu grupu za izradu zakona o sezonskim poslovima kojim bi sistem prijave sezonskih i povremenih radnika bio proširen, ali i  uvedena dodatna ograničenja kako bi se sprečile zloupotrebe. Kako Nova ekonomija saznaje, uveliko se radi na nacrtu, i očekuje se da će se prvi konkretan predlog pojaviti već najesen. Pregovori zainteresovanih strana ne idu lako.  Poslodavcima se dopada ideja, ali je ovo pitanje uznemirilo sindikalne duhove koji tvrde da se iza ovoga krije namera države da privremeni poslovi postanu večno privremeni i da ovi radnici nikad ne dobiju priliku za sigurniji posao. 

Iz sivog u belo

Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, kaže kategorički da je inicijativa za izmenu zakona i proširenje grupa poslova – neprihvatljiva za ovaj sindikat.

On ne spori da ima poslova koji se obavljaju povremeno, ali ovu inicijativu vidi kao pokušaj vlasti da tu ugura čitave sektore i delatnosti koje nemaju kratkoričan karakter. Širenjem tih poslova rad dobija sve više prekarni karakter, kaže on za Novu ekonomiju.  

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koja je jedan od inicijatora uvođenja pojednostavljanog prijavljivanja sezonskih radnika, kažu da je njihov fokus sve vreme na suzbijanju sive ekonomije i neformalnog rada. Odnosno, ovaj sistem bi bio tranzicija iz sive ekonomije u sigurnije forme rada. Svi su zainteresovani da budu prijavljeni,  i država, i radnici, i oni koji ih angažuju, tvrde u NALED-u pozivajući se na svoja istraživanja. 

Prema njihovoj analizi, neformalno zapošljavanje ključni je generator sive ekonomije: na svakih 100 dinara sive ekonomije, 62 dinara čine neprijavljene zarade, a 38 dinara neprijavljeni profit. 

Uoči uvođenja pojednostavljenog  sistema prijave 2019, između 60 i 80 hiljada sezonaca u poljoprivredi je radilo na crno. Od tada do danas, prijavljenih ljudi je oko 53 hiljade. To je oko pet miliona evra prihoda budžeta. Broj poslodavaca koji su prijavljivali  radnike je oko 550, od čega je 365 pravnih lica, a ostalo su fizička lica odnosno vlasnici poljoprivrednih gazdinstava. Ceo sistem je i dalje na dobrovoljnoj bazi.

Prijava je jednostavna, u aplikaciju sezonskiradnici.gov,rs vlasnik gazdinstva ukuca JMBG radnika i iz drugih sistema se povlače podaci o radniku. Poslodavac plaća poreze i doprinose samo za dane angažmana. Dva dana bereš višnje – dva dana si prijavljen.

U Srbiji je neformalno zaposlenih više od pola miliona, a osim u poljoprivedi, radnika na sivo je najviše u turizmu i ugostiteljstvu 15,1% i građevinarstvu 11,3%.

Kuća bela, čistačica siva

O legalizaciji neformalnog rada u drugim sektorima se razmišlja već neko vreme, a dobri rezultati sa primenom aplikacije za sezonce u poljoprivredi, samo su ubrali proces. 

Statistika zaista potvrđuje da siva ekonomija cveta od kafića do kreveca. U Srbiji je neformalno zaposlenih više od pola miliona, a osim u poljoprivedi, radnika na sivo je najviše u turizmu i ugostiteljstvu 15,1% i građevinarstvu11,3%.

Ne zaostaje mnogo ni kućni poslovi – čuvanje dece, starih, popravke, čišćenje isl. Čak 55.877 domaćinstava u Srbiji (2,3%) u proseku godišnje angažuje radnike, a svaki drugi radi neformalno, navodi se u NALED-ovoj analizi. 

Više od trećine radnika u građevinarstvu je angažovano neformalno, a među njima su najčešće oni koji rade privremeno, kao pomoćni radnici na fizičkim poslovima.

Zašto poslodavci  njih sada ne prijavljuju? Komplikovana procedura prijave i odjave. Drugi razlog je što ne mogu unapred da predvide kad im treba radnik na dan. Zakon ih obavezuje da unapred zaključe ugovor, i onda je svima lakše da gotovo uvek rade na crno. 

Šta bi se dogodilo da sutra proradi elektronska prijava za čistačice, radnike na ispomoći u ugostiteljstvu, bejbisiterke ili žene koje povremeno pomažu u seoskom turizmu? 

Poslodavac bi dnevno plaćao 355 dinara poreza i doprinosa, a ta osoba dobija penziono i osiguranje za slučaj povrede na radu. To nije ništa manje nego što bi platio minimalno po bilo kom drugom ugovoru, ali ga lako plaća samo za dane kad je radnik radio.

Kad je reč o zdravstvenom, dnevna prijava nije moguća, a i pretpostavlja se da veliki broj ljudi ostvaruje osiguranje po nekom drugom osnovu.

Rampa za prevare

Dobra stvar je što poslodavac ne može večno ovako da prijavljuje radnike.

Nakon prvih mačića bačenih u vodu, i dve godine primene sistema pokazale su se i neke manjkavosti baš kad je reč o „rupama“ u sistemu. Uz spomenuto proširenje liste delatnosti, sada se predlažu dodatna ograničenja kako bi se sprečile zloupotrebe aplikacije: Do 15 dana angažmana u jednom mesecu; da se  radniku ne može otkazati ugovor o radu i prebaciti na sistem dnevne prijave; treći predlog je da naredne godine poslodavac mora  „radniku na dan“ da ponudi posao, ako ima otvorenu tu poziciju. 

Ono što je kod ovog sistema prednost jeste da oni koji su primaoci socijalne pomoći i naknade za nezaposlenost ne gube pravo da primaju taj novac ako budu prijavljeni preko elektronskog sistema. To je upravo bio jedan od razloga zašto puno sezonskih radnika želi da radi neprijavljeno. 

Rupa u zakonu

Poslodavci u ugostiteljstvu sa kojima je Nova ekonomija razgovarala, kažu da bi ovakav sistem značajno olakšao prijavu radnika koje angažuju samo nekoliko dana. Vlasnici ugostiteljskih objekata koji u sezoni imaju više posla potpisuju ugovore o PP poslovima na dva ili tri meseca. Sa druge strane, su oni kojima radnici trebaju iznenada, kad je veća svadba ili kao ove godine – olimpijada koju gosti prate uz pivo, iz bašte kafića.

Za te situacije mora da se traži rupa u zakonu, šta sa čime da se uklopi, kaže jedan ugostitelj. Elektronskom prijavom izbegli bi se već viđeni scenariji da  se konobari angažovani na dan fudbalske utakmice zbog većeg broja gostiju, prave da su gosti kad na vrata lokala zakuca inspekcija.