Sve smo bliži globalnom porezu na digitalne gigante

Najmoćnije nacije sveta pristale su krajem prošle nedelje da temeljno preispitaju međunarodne poreske prakse, a zvaničnici su podržali uvođenje globalnog minimalnog poreza od 15 odsto i druge izmene usmerene na suzbijanje poreskih oaza.

Nova minimalna poreska stopa će se primenjivati na kompanije sa godišnjim prihodom većim od 750 miliona evra (866 miliona dolara) i prikupiće se oko 150 milijardi dolara dodatnih globalnih poreskih prihoda po godini.

Profit se do sada oporezivao uglavnom firmama u zemljama gde su imale fizičko prisustvo. 

Sjedinjene Američke Države su predložile najnižu stopu poreza na dobit od 15 odsto. Ovaj potez predstavlja jedan od načina kako bi se smanjilo podstice kompanija da preusmeravaju svoje profite u inostranstvu zbog umanjenja poreza. 

Republikanci su se odmah usprotivili globalnom sporazumu i zapretivši da će ga blokirati u Kongresu.

Ovaj dogovor predstavlja temelj za stvaranje digitalne ere. Prema sporazumu, tehnološki giganti poput Amazona, Fejsbuka i drugih velikih globalnih preduzeća moraće da plaćaju porez u zemljama u kojima se njihova roba ili usluge prodaju, čak i ako tamo nemaju fizičko prisustvo.

U saopštenju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u saopštenju se navodi da nije ponuđen jasan vremenski rok do kada će postojeći „porezi na digitalne usluge“ koje zemlje imaju biti poništeni i kako će se novi porezi na velike, profitabilne kompanije podeliti među zemljama. 

Evropske vlade godinama nastoje da izjednače globalni poreski sistem od kojeg su zavisile zemlje sa niskim porezima, poput Irske, kako bi namamile firme koja žele da smanje poreze koje plaćaju.

Prvi put bismo bili u situaciji na svetskom nivou da izbegnemo optimizaciju poreza i izbegavanje plaćanja poreza. i imali bismo pristojan iznos poreza koji plaćaju digitalni giganti iz Sjedinjenih Država, Kine ili Evropske unije zemlje, rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Majir, a prenosi Njujork Tajms.

Finalizacija sporazuma očekuje sledeće u Vašingotnu kojoj će prisustvovati predstavnici 20 najvećih kompanija, dok će nacionalni lideri popisati ugovor na Samitu u Rimu krajem oktobra. Cilj je da se sporazum aktivira do 2023. godine, kako bi se promenili poreski zakoni I ažurirali međunarodni poreski ugovori.

Jedna od prepreka sa kojom se suočila Evropska unija kako ubediti zemlje poput Irske, Estonije I Mađarske da se prijave jer su njihovi ekonomski modeli izgrađeni oko niskih poreskih stopa, a bez jednoglasnosti u EU, sporazum se ne bi bio usvojiti.