Vrhovni sud Hrvatske priznao je dužnicima u švajcarskim francima da je kamatna stopa tih kredita nezakonita.
Kako bi ostvarili povrat novca, dužnici će morati da podnesu privatne tužbe opštinskim sudovima.
Vrhovni sud doneo je odluku kojom je odbio revizije protiv drugostepene presude Visokog trgovačkog suda, koji je po žalbama osam poslovnih banaka odlučio da je valutna klauzula zakonita odredba, ali da jednostrano promenjiva kamatna stopa nije.
Podsetimo, presuda Visokog trgovačkog suda dovela je do pokretanja stotina tužbi građana, koji su tražili da im se isplati razlika između kamate koju su ugovorili prilikom sklapanja kredita i kamate koju je banka na svoju ruku odredila za vreme otplate kredita.
Banke su sve vreme tvrdile kako su imale svako pravo na menjanje kamate, uprkos tome što je odredba o promenjivoj kamati ništavna, dodajući kako u svakom postupku treba zasebno odrediti do koje visine je ta promena trebalo da se kreće.
Cela situacija zakomplikovala je stanje za sudove, a Vrhovni sud u obrazloženju svoje presude navodi kako dužnicima pripada razlika do iznosa koji bi plaćali da je kamata ostala jednaka ugovorenoj pri sklapanju ugovora o kreditu.
Prvu kolektivnu tužbu protiv 8 najvećih banaka koje posluju u Hrvatskoj pokrenulo je udruženje Franak, koja je tužila OTP, Zagrebačku banku, Erste, PBZ, Raiffeisenbank, Hypo Alpe-Adria-bank, Splitsku banku te Volksbank. Udruženje je tužbu podiglo zbog nepoštene primene valutne klauzule i samovoljnog menjanja kamatnih stopa, što je kod kredita nekih dužnika dovelo do toga da su kamate na rate kredita porasle i za 100 odsto od dana uzimanja kredita.
Franak: Nismo zadovoljni
Čelnica udruženja Franak Katarina Lucić je, međutim, izjavila kako u toj organizaciji nisu zadovoljni odlukom Vrhovnog suda.
„Nismo zadovoljni odlukom Vrhovnog suda ukoliko je informacija koju imamo još uvek nezvanična zaista tačna. Pravosnažno je utvrđeno nezakonito poslovanje banaka, a sankcija za banke ni dan danas još uvek nema. To je katastrofa za sve dužnike koji će godinama morati tražiti svoja prava na sudovima i usprkos teškoj finansijskoj situaciji mora će stvoriti novac za privatne službe. Tako da ne, nismo zadovoljni“, kazala je Lucić.
Lucić je kazala da sudovi u Hrvatskoj nemaju hrabrosti da presude protiv banaka i poručuje kako su spremni ići na Evropski sud, a najavljuje da su mogući i socijalni nemiri.
Замислите да немачка укине улагање у аутомобилске паркове војске и безбедности? Нема шансе да они расту економски а да не купе сваки нови мерцедес или поршеов мотор за потребе наменске индустрије или друге државне возне паркове.
Оволике инвестиције у војску и безбедност су минимална основа подједнако као и наше резервне залихе валута у Народну Банку и као однос јавног дуга наспрам бдп-а. Значи немам огде доле да идемо, ово је минимум шаблонски. Дали могу боље да се поставе према наменској? сигурно да могу!