Prosečan građanin Srbije uštedi 5.668 dinara mesečno

Građani Srbije uštede mesečno u proseku 5.668 dinara, pokazalo je najnovije istraživanje Erste Grupe, što je gotovo 1.500 dinara više nego 2015. godine. Čini se da je pandemija uticala da ovaj iznos raste većom stopom nego ranije. Ove i prošle godine odvajalo se oko 450 dinara više nego prethodne, dok je pre globalne krize to povećanje iznosilo oko 200 dinara godišnje.

Opšta neizvesnost bila je jedan od glavnih motiva za štednju i ove godine, a pandemija je negativno  pogodila manje od petine anketiranih (18 odsto), trećina njih je neznatno pogođena (35 odsto) dok je 43 odsto odgovorilo da uopšte nisu pogođeni.

„Oni koji štede povećali su iznos ušteđevine, pre svega, zbog neizvesnosti ili su imali više novca na raspolaganju tokom vanrednog stanja i nisu mogli u to vreme da troše kao ranije“, rekao je Ansgar Loner, generalni direktor agencije IMAS International iz Beča na „online“ konferenciji Erste banke, „Štedne navike građana Srbije – koliko štedimo, kako upravljamo novcem i šta o tome znamo“.

U poređenju sa prethodnim godišnjim istraživanjima, od 2017. godine do sad, najviše je porasla popularnost životnog osiguranja (sa sedam na 14 odsto) i štednje po viđenju (sa devet na 12 odsto). S druge strane, sve je manje onih koji štede u kući ili sefu (pad sa 30 na 25 odsto), kao i onih koji uopšte ne štede (pad sa 50 na 45 odsto).

Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine raste, samo 27 odsto građana je zadovoljno sumom koju trenutno može da izdvoji.

Stvaranje finansijskih rezervi za porodicu (53 odsto) i fonda za teška vremena (45 odsto) i dalje su najčešći motivi da se deo prihoda ostavi sa strane. Rezervu za starost pravi 26 odsto anketiranih, a za obrazovanje sedam odsto. 

Na pitanje koja institucija treba da omogući građanima da dođu do informacija i znanja o finansijskim temama preovlađuju odgovori da su to banke i druge nedržavne institucije (46 odsto), porodica (41 odsto), mediji (35 odsto) i druge obrazovne institucije (26 odsto). 

Akcije, hartije od vrednosti, obveznice i ostali investicioni proizvodi koji imaju određeni rizik i dalje su za veliku većinu nepoznanica, čak 84 odsto anketiranih je slabo informisano ili potpuno neinformisano o tim proizvodima. S druge strane, raste pozitivno mišljenje o ulaganju novca u akcije i obveznice. Pozitivne stavove ima trećina anketiranih, a u odnosu na pre četiri godine duplo je veći broj onih koji su spremni na ovu vrstu rizika (10 odsto u odnosu na pet odsto 2017. godine).

Štednja u Erste banci

Prosečni štedni ulog u Erste Banci, iznosi oko 21.950 evra za oročenu štednju. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 633.000 dinara. Prosečan štediša u Erste Banci u evrima ima oročen iznos od 15.500 evra na 12 meseci i 1 dan, a u dinarima oko 1,325 miliona dinara, takođe na 12 meseci i jedan dan.

„Može se reći da je i u našoj zemlji, kao i širom Evrope, neizvesnost bila jedan od važnih pokretača štednje, imajući na umu da situacija sa pandemijom i dalje traje. Ono što je posebno interesantno je to da dinarska štednja beleži značajno brži rast što dokazuje da se vratilo poverenje u domaću valutu. I tome su doprinele mere monetarne i fiskalne politike s ciljem da se ublaže negativni efekti krize na građane i ekonomiju u celini“, navodi Milan Todorović, direktor direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci.

Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom u ovoj banci, sa skoro 60 odsto i taj procenat je približno isti kao i prošle godine.