Inflacija u septembru dostigla 5,7%, u decembru ide preko 6%

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je inflacija u avgustu i septembru iznosila 4,3, odnosno 5,7 odsto. Kao razloge za ovaj skok navode sušu i nagli rast svetskih cena energenata. Uzevši u obzir globalne faktore koji i dalje deluju inflatorno, NBS procenjuje da će međugodišnja inflacija na nivou cele 2021. godine biti između 3,5 i 4 odsto. 

Pored toga, u decembru se očekuje inflacije u rasponu od 6 do 7 odsto. NBS predviđa da će se inflacija u tom rasponu kretati tokom prvog kvartala sledeće godine, a da će se vratiti na centralnu vrednost od 3 odsto tek u drugoj polovini godine.

NBS objašnjava da je izvesno da će se međugodišnja inflacija na nivou pojedinačnih meseci još neko vreme kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstpanja, ali će prosečna međugodišnja inflacija u 2021. i 2022. godini ostati u granicama cilja.

NBS podseća da je u proteklih sedam godina inflacija bila niska i stabilna, u proseku oko dva odsto godišnje, a da se takođe tokom prvih sedam meseci kretala ispod donje granice dozvoljenog cilja, odnosno neznatno iznad jedan odsto, usled niskih svetskih cena nafte, ostalih primarnih proizvoda, kao i niskih cena neprerađene hrane na domaćem tržištu. 

Prosečna međugodišnja inflacija u periodu od januara do septembra 2021. godine iznosi tri odsto.

„Kada je reč o septembarskoj inflaciji od 5,7 odsto, gotovo dve trećine tog rasta odnosi se na faktore na koje monetarna politika (…) ne može da utiče“, dodaje se u saopštenju NBS.

U ovoj skoku, 1,8 procentnih poena (pp) odnosi se na cene neprerađene hrane, koje je za godinu dana poskupela za 17,9 odsto, 0,8 pp se odnosi na cene prerađene hrane koje su povećane za 3,7 odsto, dok se 1 pp odnosi na poskupljenje derivata nafte od 16,3 odsto.

Kako objašnjava NBS ovo su sve faktori koji u prisutni i u ostalim zemljama sveta i nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta. 

NBS tvrdi da bi značajnim zaoštravanjem monetarne politike ostvarila neznatan uticaj na cene hrane i energenata, kao i da bi takve mere „privredi i stanovništvu donele više štete nego koristi“, jer bi značajno uporile privredni rast, poskupele kredite i ugrozile finansijsku stabilnost zemlje.

Centralna banka je i navode da ne primenjuju intrumente monetarne politike ocenila kao „potpuno netačne“, navodeći da su prestala da obezbeđuju jeftinu dinarsku likvidnost bankarskom sistemu.

„(NBS je tako) pooštrila uslove i situaciju likvidnosti, od oktobra je prestala sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, i iskoristila je fleksibilnost monetarne politike koju ima i bez promene referentne kamatne stope“, dodaje se u saopštenju.