Nastavlja se akcija prikupljanja otpada od hrane

Akcija prikupljnanja 1.000 tona otpada od hrane u se nastavlja do 1. aprila sledeće godine. Ovim se pozivaju svi ugostitelji, kompanije i javne ustanove iz Beograda i Novog Sada da se pridruže akciji u okviru projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane“, koji su pokrenuli Nemačka organizacija za međunarnodnu saradnju (GIZ), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Esotron.

Učesnici će dobiti priliku da po promotivnoj ceni predaju operateru kuhinjski otpad i na ovaj način podrže smanjenje emisija ugljen-dioksida, kako bi svaka kuhinja mogla da se uključi i doprinese smanjenju emisija štetnih gasova koji nastaju kad hrana završi na deponiji.

Do sada je prikupljena trećina ciljanog iznosa, a sve velike kuhinje imaju šansu da se prijave za učešće i u narednih šest meseci. To mogu učiniti putem mejla esotron@esotron.rs ili pozivom na broj telefona 021/621 66 27.

Procenjuje se da hoteli, restorani i javne ustanove u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada od hrane, emitujući oko 28.000 tona ugljen-dioksida u atmosferu. 

„Iako je zakonska obaveza restorana da sav otpad od hrane predaju operateru, to čini samo 13 odsto ugostitelja, a neisplativost tretmana je jedan od glavnih razloga zašto 99 odsto ostataka iz kuhinja i „sa tanjira“ i dalje završava na deponij… U slučaju (otpada) hrane za svaki kilogram (ugostitelji) moraju da plate, jer se operaterima u trenutnim uslovima ne isplati da preuzimaju otpad bez nadoknade“ objašnjava šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodan Krstović.

Prema njegovim rečima, svaki restoran dobiće po dve kante za odvojeno odlaganje ostataka proizvoda biljnog i životinjskog porekla, a operateri će redovno preuzimati otpad i donositi nove, čiste kante. 

„Ugostitelji koji su se dosad uključili u izazov kao jedan od benefita ističu i finansijsku uštedu, jer im je pravilno odlaganje pomoglo da shvate koja vrsta proizvoda se najviše baca i koje namirnice su kupovali prekomerno“, ističe Krstović.

Ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada, dok je samo petina upoznata sa procedurama za rešavanje pitanja otpada. Zato je u sklopu projekta napravljen i Vodič za pravilno upravljanje koji nudi praktične savete za smanjenje porcija, bolje planiranje nabavki, pravilnu separaciju i sl. 

Kada se uzme u obzir činjenica da trećina godišnje proizvedene hrane na svetu propada, mora se imati u vidu i to da sa njom propadju i resursi uloženi u proizvodnju. Zato je jedna od glavnih poruka projekta da otpad od hrane nije samo ekološki, već i ekonomski problem, jer se bacanjem hrane baca i resurs koji se može iskoristiti za proizvodnju energije, hrane za životinje ili komposta.

Projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ sprovodi NALED, u saradnji sa kompanijom EsoTron i uz finansijsku podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ, a u okviru programa develoPPP, koji finansira nemačko savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).