Poznati ekonomisti u Nemačkoj ponovo pozivaju na ukidanje novca, ali predlog nailazi na malo razumevanja kod stanovništva – čak i ako se kao obrazloženje navodi borba protiv kriminala.
Nemci vole gotovinu, piše javni servis Dojče vele, navodeći da se više od polovine (53 odsto) kupljenih proizvoda u prodavnicama još plaća u gotovini.
U restoranima se kešom plaća 70 odsto usluga, u kafićima, kafanama, restoranima brze hrane čak 94 odsto, pokazala je najnovija studija Bundesbanke.
„Anonimnost gotovine često se koristi za ilegalne transakcije ili za izbegavanje plaćanja poreza“, upozorio je ekonomista sa Harvarda, Kenet Rogof, za list „Handelsblat“.
Sa druge strane, član Upravnog odbora nemačke Bundesbanke, Karl-Ludvig Tile, smatra da „efikasno smanjenje sive ekonomije ne može da se postigne ukidanjem gotovog novca u evrima, jer bi organizovani kriminal mogao da se okrene drugim valutama, plemenitim metalima ili naturi“.
Ukidanje gotovine nije nova ideja. Pre pet godina za to se zalagala grupa švedskih bankara, a prošle godine i bivši američki ministar finansija i ekonomista sa Harvarda Leri Samers, zajedno sa Rogofom.
Podršku u Nemačkoj imaju od Petera Bofingera, ekonomiste na univerzitetu u Vircburgu i članu veća koje savetuje vladu o ekonomskim pitanjima.
„Sa današnjim tehničkim mogućnostima, kovanice i novčanice zaista su anahronizam“, rekao je Bofinger za nedeljnik „Špigel“.
Profesor Lars Feld, koji takođe pripada Savetu ekonomskih eksperata, suprotstavlja se svom kolegi:
„Bofinger očigledno zanemaruje ustavne aspekte tog predloga. Gotovina je oblik slobode i omogućava građanima da se izmaknu državi“, rekao je on za „Frankfurter algemajne cajtung“.
Koji su argumenti?
U nekim zemljama, plafon na isplate gotovinom je već ograničen zakonom: u Italiji je to 1.000 evra, u Francuskoj će uskoro biti isto, a u Grčkoj je to 500 evra.
Argument glasi: borba protiv terorizma i utaje poreza. Međutim, glavni razlog za tekuću diskusiju po tom pitanju verovatno je drugi – politika jeftinog novca centralnih banaka u Evropi i SAD.
Ako ljudi mogu da se prebace na gotovinu „onda centralna banka kamatnu stopu ne može da smanji daleko ispod nule, čak i ako bi to bilo korisno za oživljavanje privrede“, ukazao je Rogof.
Nije slučajno da je prošlonedeljnu konferenciju u Londonu o ukidanje novca organizovala Švajcarska nacionalna banka (SNB), jedan od pionira negativne kamatne stope koja sada već iznosi minus 0,75 odsto.
Tu kaznenu kamatu moraju da plate banke koje svoj novac radije čuvaju na sigurnom, u Centralnoj banci, umesto da ga pozajmljuju u vidu kredita preduzećima i pojedincima.
Evropska centralna banka (ECB ) podiže kaznenu kamatnu stopu, ali je ona sa minus 0,2 odsto manja nego u Švajcarskoj. Sada je pitanje da li i kako bi banke tu kaznenu kamatu mogle da proslede običnim klijentima. Do sada su bili pogođeni samo veliki potrošaci, poput investicionih fondova i kompanija, oni koji dnevno rade sa više od oko pola miliona evra. Obične štediše biće pošteđene.
Prema izveštajima, neki penzioni fondovi u Švajcarskoj već su došli na ideju da svoj novac drže u trezoru u gotovini, umesto da plaćaju zatezne kamate – ali su banke odbile da ih isplate.
„Kao da je uopšte potrebno još dokaza da vlade i centralne banke sveta nemaju više ideja za rešavanje dužničke krize. Evo, o zabrani gotovine se otvoreno govori“, piše poslovni konsultant Danijel Stelter na svom internet-blogu.
„Pretpostavka da morate da gurate kamate u negativnom smeru da biste podstakli ulaganja veoma je naivna. Kompanije investiraju jer su projekti isplativi, a ne zato što im se daje novac. Zatezna kamata i primoravanje na kreditiranje povećavaju rizik od loših investicija i naduvanog tržišta kapitala, koji će sledeću krizu učiniti još gorom“, ocenjuje Stelter.
Evro novčanice i kovanice legitimno su sredstvo plaćanja Evropske unije – za ukidanje bi morali da se menjaju brojni zakoni.
Čak i Rogof je uveren da bi to bilo moguće samo „u dužem vremenskom periodu“. Međutim, pitanje je da li bi se za takav poduhvat našli politicari, imajući u vidu recimo birače u Nemačkoj – koji prosto vole „šuške“, navodi Dojče vele.
Spomenik na savskom trgu obeležava 800 godina od Autokefalije SPC i Sv.Simeona. Zato Spomenik Sv.Savi ide u kraljevo, a spomenik Sv.Simeonu u Beogradu.Bista koja je podignuta u ambasadi Rusije, je podignuta na isti dan kada je putin svečano otvorio spomenik istom pomitičaru u Moskvi. Ja vidim smisao u tome, kao i dobro pamtim da je Tito imao spomenike i danas ih ima. Da Vučić podigne sam sebi spomenik, to bi već bila druga priča!!!