Proizvodnja semena ove godine otežena je zbog izuzetno visokih letnjih temepratura i semena ima manje i lošijeg je kvaliteta, kaže Nebojša Đinović, direktor porodične firme Superior seed iz Velike Plane koja se bavi proizvodnjom semena povrća i sadnica voća.
„Situacija je veoma teška na tržištu proizvodnje semena i u poslednjih 30 godina nikad nije bila teža. Teška je bila godina ne samo zbog toga što je bilo dosta dana bez padavina, već su bili toliko topli dani da se seme praktično ‘kuvalo’. Tako da semena em ima manje, em nije kvalitetno“, kaže Đinović.
Neće Srbija ostati bez semena, ali biće manje kvalitetno, kaže on.
Pored svega toga, još jedna otežavajuća okolnost za poslovanje, kako on kaže, jeste nestašica ambalaže na tržištu, u koju pakuju zrnevlje od kog raste povrće.
Nova ekonomija je pisala o nestašici kartona jer su se fabrike kartona u Srbiji remotovale i ove godine je zbog toga bila nestašica repromaterijala za ambalaže.
„Uplatili smo ambalažu u junu ove godine i još je nismo dobili jer je nema na tržištu. Kupci čekaju jer ne možemo da pakujemo seme„, kaže on.
Ove godine, oko 50 odsto manje su proizveli semenskih bobica u odnosu na planiranu proizvodnju, kaže on.
Foto: Superior Seed
Nakon tridesetogodišnjeg poslovanja, Đinović kaže da svake godine imaju nove probleme.
„Svake godine idemo u ‘prvi razred’, imamo nove izazove. Sledeća godina će biti loša jer nećemo imati dovoljno robe da ispoštujemo kupce. Prodajemo 51 odsto proizvodnje na domaćem tržištu, ostalo izvozimo u 18 zemalja. Najviše u Bugarsku, Rumuniju, Rusiju, Tursku, Kazahstan…“, kaže direktor ove porodične firme, koja proizvodi 55 registrovanih sorti koje razvija njegov otac, selekcionar dr Ivo Đinović.
Poslovanje u regionu
„Prilikom izvoza u zemlje bivše Jugoslavije, u Sloveniju i Hrvatsku, uvek postoje prepreke pogotovo sa Hrvatskom prethodnih godina. Ranije je bio problem što nisu prihvatali Fito dokument na ćirilici iako je latinica na drugoj starni, ali to je rešeno jer moraju da prihvate ako postoji napisano i na engleskom jeziku“, kaže on.
Foto: Superior Seed
Kako objašnjava, na tržištu Slovenije i Hrvatske za razliku od drugih zemalja, stalno su potrebni dodatni papiri, na primer u Sloveniji često traže neke nove analize. U druge zemlje, kako kaže, na primer, na tržište Turske izvoze bez problema.
Domaće tržište
Najveći problem na domaćem tržištu u oblasti proizvodnje semena predstavljaju, kako napominje, proizvođači koji sami ostavljaju seme. (problem definisan tzv. „farmer seed“ ili seme sa tavana i izražen je kod sadnje pšenice i povrća).
Foto: Superior Seed
„Kod pšenice, proizvođači ostave između 100 i 200 kg da bi imali sledeće godine da seju. Takav slučaj je i kod krompira i to rade veliki proizvođači“, kaže Nebojša Đinović, agronom i direktor porodične firme.
GAJENJE SEMENA PARADAJZA, PAPRIKE I KUPUSA – ŠANSKA ZA DOBRU ZARADUBolje je kupiti seme zato što je sertifikovano i prošlo je sve analize (od Ministarstva poljoprivrede, Uprave za zaštitu bilja, prošlo je interne kontrole i Jugoinspekta), nego praviti sopstveno seme“, poručuje Đinović.