Dve trećine srpskih firmi nema budžet za istraživanje i razvoj

Jedna četvrtina firmi u Srbiji je inovativna i digitalno transformisana, dok je inovacije bez digitalne transformacije primenilo 40 odsto preduzeća. 

Isto toliko je onih koji u poslednjih pet godina nisu uveli ni jednu inovaciju, niti su se digitalno transformisali (40 odsto), pokazala je najnovija NALED-ova Analiza stanja inovacija i procesa digitalne transformacije u Srbiji.

Najveća je zastupljenost poslovnih subjekata inovatora u sektoru informisanja i komunikacija (preko 60 odsto) i u prerađivačkoj industriji (58 odsto), dok je najmanje prisutna u sektoru snabdevanja električnom energijom – 21 odsto. 

Veliki privredni subjekti prednjače u inovacijama (69 odsto), u odnosu na male (48 odsto). Dodatno, u više od polovine slučajeva primarni inicijatori inovacija su vodeće strukture firme – menadžeri, direktori, osnivači, dok se tek svaki deseti zaposleni vidi kao kreativac koji može da pokrene inovacije.

Najveći procenat inovacija nastao je u sektoru visokog obrazovanja, bez obzira na izvore finansiranja (40 odsto). Na drugom mestu je nefinansijski sektor (privreda), gde je udeo inovacija varirao od 30,4 odsto do 41 odsto (2013 – 2014). Državni sektor je po udelu inovacija na trećem mestu, dok je neprofitni sektor na četvrtom mestu. 

Svega 3 odsto preduzeća razvilo je inovaciju u saradnji sa akademskom i naučnom zajednicom, a velike firme su češće poslovale sa naučno-istraživačkom zajednicom (11 odsto) u odnosu na mala (2 odsto) i mikro preduzeća (3 odsto). 

S druge strane, i među inovativnim preduzećima, čak 2/3 nema budžet za istraživanje i razvoj, u čemu prednjače mikro firme, dok je u slučaju tradicionalnih firmi taj udeo čak 76 odsto. 

Mali broj istraživača

NALED-ovi podaci pokazuju da Srbija nema zadovoljavajući obim istraživačke populacije – u 2020. broj istraživača u Srbiji dvostruko je manji od evropskog proseka. Dodatno, istraživački potencijal je koncentrisan u visokom obrazovanju (72 odsto), dok u privredi radi samo 2 odsto istraživača.

Broj prijavljenih patenata na milion stanovnika u Srbiji (oko 50) je skoro pet puta manji od proseka EU (230).

Za razliku od EU zemalja, u Srbiji individualni inovatori prednjače u zaštiti: od 220 patentnih prijava čak 74 odsto su činile prijave fizičkih lica, instituti i fakulteti su učestvovali sa 18 odsto, a privredna društva sa 8 odsto. 

Ulaganja u istraživanje i razvoj su u Srbiji sa učešćem od 0,89 odsto u BDP-u u 2019. godini bila značajno niža od proseka EU (2,19 odsto), kao i od standarda predviđenog Lisabonskom konvencijom (3 odsto BDP). Učešće privatnog sektora u ulaganjima u istraživanje i razvoj je takođe jako nisko (0,36 odsto BDP-a), i čini polovinu od onoga što ulaže privatni sektor u novim članicama EU, i četvrtinu ulaganja privatnog sektora u EU, ocenjuje se u analizi. 

Anketni podaci pokazuju da devet od deset inovatora svoje poslovanje primarno finansira iz sopstvenih sredstava, što je naročito izraženo kod mikro preduzeća. U procesu inoviranja skoro 80 odsto firmi nije apliciralo za programe podrške, niti za programe donatorske zajednice (90 odsto). Konačno, ni alternativni izvori finansiranja nisu zaživeli među preduzećima, budući da je tek nešto manje od 1 odsto firmi apliciralo ili ih je koristilo (Business angel, Venture capital, Private equity funding ili Crowdfunding).

Iz budžeta Srbije deset puta više novca za inovacije od 2017. 

S druge strane, budžet Srbije se svake godine značajnije povećava u sferi inovacija, te se 2020. gotovo udesetostručio u odnosu na 2017. godinu. Takođe, inovatorima je na raspolaganju čitav set poreskih olakšica za započinjanje poslovanja, zapošljavanje, zaštitu intelektualne svoje i dr., kao i programa podrške, pre svega Fonda za inovacionu delatnost.

Kad je reč o digitalnoj transformaciji, više od 50 odsto preduzeća u Srbiji je smatra preduslovom za opstanak na tržištu. Kontinuirano se povećava broj preduzeća koja poseduju svoju internet prezentaciju, kao i online kanale trgovine, dok sve firme u Srbiji poseduju internet konekciju. Petina preduzeća zapošljava IKT stručnjake, od čega taj procenat kod velikih preduzeća iznosi 69,2 odsto, dok je kod malih preduzeća 12,1 odsto.

Poredeći sa EU, u Srbiji postoji relativno dobra institucionalna i normativna podloga za inovacije i digitalnu transformaciju. Značajan broj strateških dokumenata je usvojen i u primeni je, dok su u periodu izrade ove studije na javnoj raspravi bili i novi Nacrt Zakona o inovacionoj delatnosti, kao i Strategija za razvoj startap ekosistema, kojima se redefinišu ključni akteri i način funkcionisanja inovacionog ekosistema, u skladu sa promenama na tržištu. 

Indeksi koji se bave analizom privreda sveta i njihovih kapaciteta za inoviranjem pokazuju da je Srbija najčešće pri sredini rang lista, kao i da u određenim aspektima kontinuirano napreduje. Najviše prostora za unapređenje ima u domenu ulaganja u istraživanje i razvoj, dostupnosti i troškova rizičnog kapitala, zaštite intelektualne svojine, saradnje nauke i privrede i razvoja klastera.

NALED podvlači da od šampiona inovacija kao što su Finska, Izrael ili Singapur, Srbija može da nauči o važnosti obrazovanja koje bi iznedrilo inovatore, pre svega kroz ulaganje u obrazovanje i nastavni kadar, veću autonomiju obrazovnih institucija, komercijalizaciju naučnih rezultata i privlačenje talenata. 

Kad je reč o inovacionim politikama, primeri dobre prakse su  delegiranje implementacije inovacionih politika mrežama ekspertskih organizacija na nacionalnom i regionalnom nivou, kao i kontinuiran rast ulaganja u R&D, kreiranje lokalne industrije rizičnog kapitala, stimulisanje saradnje nauke i privrede, praktična primena veštačke inteligencije u svim sferama društva i stimulisanje korišćenja električnih vozila i kreiranje potrebne infrastrukture. 

Javni sektor igra važnu ulogu u ekosistemu, te stoga treba raditi na zapošljavanju kvalitetnih kadrova, korišćenju savremenih tehnologija poput veštačke inteligencije, kao i na razvoju mreže „pametnih“ javnih usluga.