Građani se ne odlučuju da prijave korupciju jer smatraju da njihovo delovanje neće ništa promeniti, da je korpciju teško dokazati i da se njihova prijava ne bi cenila u društvu, ocenila je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski rast USAID-a, Šenli Pinčoti.
Ona je na konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati „Istraživanja javnog mnjenja o naporima borbe protiv korupcije u Republici Srbiji za 2021. godinu“, povodom obeležavanjaSvetskog dana borbe protiv korupcije, dodala da i ovakve publikacije daju građanima mogućnost da izraze svoje mišljenje.
„Građani nam govore da u protekle četiri godine skoro da nisu primetili napredak u rešavanju problema korupcije. U svakom istraživanju u tom periodu rezultati su pokazali da polovina građana smatra da se Srbija ne kreće u dobrom pravcu i zaključuju da je u Srbiji korupcija rasporistranjena, oni su svesvni lošoh polsedica koje korupcija ima na društvo u celini, ali su i dalje neodlučni da je prijave“, dodala je ona.
Pinčoti kao pozitivne aspekte ističe da građani manje pimećuju korupciju u zdravstvu u odnosu na pre četiri godine, manje koriste lične veze za zapošljavanje, kao i to da mladi sve više prepoznaju štetnost korupcije.
Programski direktor CeSID-a Ivo Čolović, je tokom predstavljanja istraživanja istakao da je 45 odsto ispitanika ocenilo kako se stvari u Srbiji kreću u pogrešnom smeru.
„Razlozi zašto ispitanici smatraju da se Srbija kreće u pogrešnom smeru su uglavnom ekonomske prirode“, kaže on, a dodaje da su to nezaposlenost, siromaštvo, niska primanja.
Prema njegovim rečima, korupcija je zauzela peto mesto na toj listi, za razlku od prethodnih godina kada je zauzimala treće.
Dalja istraživanja pokazuju da percepcija uticaja korupcije na lični i porodični kvalitet života uglavnom varira u odnosu na okolnosti u kojima građani trenutno žive. Građani koji su ocenili okolnosti u kojima žive kao teško podnošljive ili nepodnošljive su se izjasnili da korupcija ima veliki uticaj na njihov kvalitet života, dok je uticaj korupcije na građane koji su ocenili okolnosti u kojima žive kao dobre znatno manji.
Što se tiče rasprostranjenosti korupcije u Srbiji 52 odsto ispitanika je ocenilo da je korupcija u velikoj ili veoma velikoj meri prisutna dok je svega 12 odsto građana istaklo kako je ona prisutna u maloj ili veoma maloj meri.
Po mišljenju građana institucije koje si najposvećenije borbi protiv korupcije su policija, Vlada i Agencija za sprečavanje korupcije, a ono što je zanimljivo je da su oni ocenili rad ovih institucija prosečom ocenom između 2,3 i 2,5 od maksimalno 5.
Na pitanje šta bi Vlada prvo trebalo da uradi da bi se uspešno borilaprotiv korupcije 24 odsto ispitanika se opredelilo za odlučnije istraživanje slučajeva korupcije, dok se 11 odsto opredelilo za obezbeđivanje zakonske zaštite kako bi ljudi koji žele da prijave korupciju mogli to bezbedno da učine.
Zdravstvo i sudovi su okarakterisani kao nakorumpiranije institucije iako se primećuje manji procenat onih koji su ove instituci kao takve u odnosu na prethodne četiri godine, koliko se sprovodi ovo itraživanje u Srbiji.
Na prvom mestu najrasprostranjenije koruptivne aktovnosti kod nas u državi prema oceni građana nalazi se neki oblik nepotizma koji je primetilo čak 30 odsto ispitanika.
Iako je većina ljudi iskazala da nije vršila bilo kakav vid korupcije rezultati istraživanja nam govore da je zdravstvo najpogođenije korupcijom jer je čak 22 odsto ispitanika priznalo da je dalo mito, uzvratilo uslugu ili dalo poklon kako bi dobilo adekvatan tretman u ove institucije.
Budući da je samo 18 odsto ispitanika spremno da prijavi službenika koji traži mito, oni koji su naveli da to ne bi uradili kao glavne razloge su naveli da se ništa neće promeniti uprkos njihovoj prijavi, da je mito teško dokazati kao i da se u našem društvu ne cene oni koji prijavljuju korupciju.
Faktori koji najviše ometaju suzbijanje korupcije su, prema oceni građana, njena rasprostranjenost u organima za sprovođenje zakona i sve učestalija praksa da se problemi rešavaju korišćenjem veza i mimo zakona.
Ovo istraživanje javnog mnjenja sproveo je USAID u saradnji sa CeSID-om.