Banke uglavnom ne kreditiraju nerezidenate i zaposlene u inostranstvu

Potražnja za stambenim kreditima se već godinama povećava, čemo doprinose pozitivni trendovi na tržištu nekretnina. Osim domaćih kupaca, nekretnine u Srbiji sve češće privlače pažnju i stranaca, koji trenutno mogu da se obrate samo na dve adrese, pošto toliko banaka nudi mogućnost kreditiranja nerezidenata ili rezidenata zaposlenih u inostranstvu.

Kreditni savetnik City Experta Snežane Vukmirović za Biznis.rs objašnjava da je glavni kreiterijum za određivanje rezidentnosti prostor, a ne državljanstvo.

Rezidenti su sva fizička lica sa stalnim boravkom u određenoj zemlji dužim od godinu dana, bez obzira na državljanstvo i oni podležu poreskim obavezama, poreskoj kontroli i ostalim oblicima zakonske regulative.

„Sa druge strane nerezidenti imaju ograničenja na većinu bankarskih transakcija, kao i na kreditiranje, dok strance rezidente banke finansiraju pod istim uslovima kao i državljane Srbije. Stranci rezidenti imaju ista prava i uslove“, navodi Vukmirović.

Najčešći interesenti za stambene kredite su nerezidenti, srpski državljani koji žive i rade u inostranstvu i oni mogu aplicirati za dve opcije stambenih kredita, za pozajmice indeksirane u dinarima ili evrima.

Vukmirović pojašnjava da se dokumentacija koja je potrebna za podnošenje zahteva ne razlikuje mnogo od one koja je potrebna srpskim državljanima.

Pored potvrde o zaposlenju, prometa po računu, predugovora i dokumentacije za nekretninu koja se  prometuje, potreban je izveštaj kreditnog biroa u Srbiji, ali i u zemlji iz koje kreditni kupac dolazi.

Veoma važno znati da se, shodno Zakonu o deviznom poslovanju, sredstva obezbeđenja kod čisto deviznog kredita mogu uzeti samo od nerezidenta ističe ona i objašnjava da ako bi se hipoteka uspostavljala na stan koji se kupuje, prodavac bi trebalo da ima nerezidentni status, ili se može dati neka postojeća nepokretnost koja je u vlasništvu nekog drugog nerezidenta.

Kada je reč o kamatnim stopama, one su varijabilne i kreću se od 3,75 odsto plus šestomesečni Euribor do 6,5 procenata plus šestomesečni Euribor, u zavisnosti od tipa kredita.

„Stambeni krediti mogu biti za rezidente državljane republike Srbije sa prihodima u Republici Srbiji. Zatim za rezidente koji su strani državljani sa prihodima u Republici Srbiji. Takođe, stambeni krediti se mogu odobriti rezidentima koji su državljani i stranim državljanima sa prihodima van teritorije Republike Srbije“, zaključuje Snežana Vukmirović.

Iz centralne banke navode da je tražnja stanovništva za kreditima rasla uprkos proglašenju pandemije korona virusa.

Takođe Narodna banke Srbije donela je odluku da snizi propisano minimalno učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti sa 20 na 10 odsto, kao i da smanji minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka.

Prema podacima Narodne banke Srbije, ubrzani rast stambenih kredita traje od sredine prethodne godine, od kada beleži dvocifrene međugodišnje stope rasta.

Rast stambenih kredita je u 2011. godini, po isključenju efekta promene deviznog kursa, iznosio 7,4 odsto (prirast od 21,5 milijardi dinara), dok je u oktobru 2021. godine ostvarena međugodišnja stopa od 16,8 odsto.

Nominalno posmatrano, prirast stambenih kredita u deset meseci 2021. godine (65,8 milijardi dinara) za više od 30 odsto veći je u odnosu na celu prethodnu godinu, a učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima povećano je za gotovo dva procentna poena u odnosu na kraj 2020. i u oktobru je iznosilo 38,5 odsto.