Naučni savetnik u Institutu za evropske studije Miroslav Prokopijević ocenio je da su ekonomija i javne finansije Srbije na silaznom putu, a država se svake nedelje po dva puta zadužuje na domaćem finansijskom tržištu emitujući vrednosne hartije, vredne između 80 i 200 miliona evra.
„Da je tačno da smo stali na svoje noge ne bismo morali to da radimo“, istakao je Prokopijević u intervjuu za sajt Istinomer.
Prema njegovoj oceni, Vladi Srbije, kao i nekim prethodnim, nije bitno šta se događa u realnosti, nego šta je marketing i politička propaganda, „na tome se temelji, a realnog uporišta u ciframa tu nema“.
„Kada vidi da cifre loše stoje, onda država prestaje da plaća neke svoje obaveze, smanjuje transfere lokalnim zajednicama, pa sad dolaze višestruko uvećani porezi na imovinu. To su sve igre i igrarije, krajnje neozbiljne“, konstatovao je Prokopijević.
Prema njegovom mišljenju, to pokazuje da vlast nije u stanju da se uhvati u koštac sa ključnim problemima nego ih odlaže i „gura pod tepih“.
Govoreći o najavljenom otpušanju u javnom sektoru, Prokopijević je naglasio da su viškovi zaposlenih veći nego što je sporazumom sa MMF predviđeno, a vlast sada pokušava da i broj onih koje treba otpustiti umanji, „jer su svesni koliko je to politički bolno“.
„Svaka priča o otpuštanju u javnom sektoru je za bilo koju vlast i stranku najgora stvar koju mogu da zamisle, to je udaranje na sopstvene redove, otpuštanje svojih pristalica“, rekao je on.
Prokopijević smatra da, od oko 800.000 zaposlenih u javnom sektoru treba otpustiti bar polovinu, ali da država to ne sme da uradi.
„Ne smeju da otpuste ni par desetina hiljada, a kamoli par stotina hiljada ljudi. Što znači da ćemo dugoročno živeti a jednom vrlo neefikasnom državom i velikim viškovima zaposlenih u javnom sektoru, koje ćemo plaćati bez potrebe“, zaključio je on.
Jednom vođi brat vedri i oblači po ovoj zemlji na brdovitom Balkanu, poravnjava brda i dolova. Drugi ima 24 stana u Bugarskoj, radio nije spavao, a kada je razmišljao prepisivao je doktorat, Većina njih rade kao „nevidljivi džuboks“.