Ističe rok za povlačenje tužbi protiv banaka, advokati nezadovoljni

Nakon što je Vrhovni kasacioni sud (VKS) u septembru dopunio svoj stav o ugovaranju troškova kredita, zaključivši da je naplata obrade troškova i osiguranje pozajmica zakonito, Udruženje banaka je građanima koji su podneli tužbe dalo „ultimatum“ da do 31. decembra podnesu zahteve za povlačenje iz parnice. Udruženje banaka Srbije (UBS) je navelo da će se finansijske institucije zauzvrat odreći prava na naplatu sudskih troškova. Advokati i udruženja za zaštitu potrošača i dalje pozivaju građane da ne odustaju od tužbi, a UBS je juče saopštilo da će prihvatiti i zahteve za povlačenjem tužbi koji stignu nakon isteka tog roka.

Javnost je u međuvremeno ostalo uskraćeno za informacije koliko je tužbi do sada podneto, koliko su tužbeni zahtevi „teški“, dok se advokati i bankari u međuvremenu optužuju za opstrukcije i pohlepu.

Vrhovni kasacioni sud je u martu 2018. godine usvojio stav po kom banka ima pravo na naplatu troškova obrade kredit isključivo pod uslovom da je ponuda sadržala jasne i nedvosmislene podatke o tim troškovima.

Nakon tog stava, državni zaničnici, uključujući guvernerku Narodne banke i tadašnjeg predsednika VKS, pozvali su građane da tuže banke, a po banderama širom gradova Srbije mogli su se videti plakati advokatskih kancelarija, koje su građanima nudile besplatno pokretanja spora i sigurnan povraćaj novca.

Kako je vremenom broj tužbi rastao počeli su se uočavati napori države da pomenuti stav iz 2018. godine preokrene u korist banaka.

Prvo je u maju ove godine iz Ministarstva pravde izašao nacrt Zakona o parničnom postupku koji je otežavao pokretanja masovnih tužbi, što je primenljivo i na aktuelne sporove protiv banaka.

Usled negodovanja određenog broja advokata, par meseci kasnije, ovaj nacrt je povučen.

Nakon toga, menjanje ovog stava pokušano je i putem zakonovdavnog tela, usvajanjem autentičnih tumačenja zakona koji se tiču bankarskih kredita, što ubrzo biva sprečeno naporima advokata, koji su počeli sve češće govore o obustavi rada kao sredstvu pritiska.

Konačno, situacija se menja 16. septembra kada je Vrhovni kasacioni sud, posle konzistentne trogodišnje prakse presuđivanja u korist zajmoprimaca, izvršio dopunu svog stava.

VKS tada usvaja da banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom „troškova kredita“, već da je dovoljno da ima dokaz da je klijentu dostavila ponudu koju je on prihvatio zaključenjem ugovora.

Ova dopuna predstavlja obavezujuće uputstvo za postupanje u nižestepenim sudovima, a brojni advokati je karakterišu kao izmenu, a ne dopunu.

Advokati koji zastupaju klijente banaka tvrde da je glavni cilj poruke građanima da povuku tužbe „zastrašivanje“, a po navodima člana Advokatskog protestnog odbora advokata Miroslava Živkovića, banke (kao i bilo koja druga stranka u sporu) svakako ima zakonsko pravo da u roku od sedam dana traži naplatu sudskih troškova, kakav god usmeni dogovor da je postignut.

Povodom toga, Advokatska komora Beograda (AKB) je 24. decembra obustavila rad do ispunjenja više zahteva, među kojima je glavni „otkljanjanje pravne nesigurnosti izazvane donošenjem (ovog) dopunjenog stava Vrhovnog kasacionog suda“.

I pre isteka ovog rokal, pojedine banke su pokrenule milionske tužbe protiv advokata koji u sporovima protiv njih zastupaju hiljade klijenata. Generalni sekretar UBS Vladimir Vasić pojedine advokatske kancelarije prave optužio je da su od sporova protiv banaka napravili „biznis„.

Domaći mediji su izvestili i da je Unikredit banka pred Višim sudom u Beogradu od bivšeg advokat, sada javng beležnik Branislava Popovića i njegove koleginice Slađane Sudimac, koja je nasledila Popovićeve predmete, traži odštetu od 529 miliona dinara, plus zateznu kamatu i troškove postupka.

Ova banka tereti Popovića da je „protivpravno pribavio na hiljade klijenata“, navodno suprotno Kodeksu profesionalne etike advokata.

Prema podacima Osnovnog suda u Novom Sadu, samo u prošloj godini, pred tim sudom je pokrenuo čak 4.553 postupka protiv banaka, a u Beogradu, samo protiv Unikredit banke 2.340 parnica.

Tačan broj predmeta, niti ukupne svote koje se potražuju, još uvek nisu poznati. Nezvanične procene advokata i bankara ukazuju da ih ima između 140.000 i 270.000.

Iz Udruženja banaka za Novu ekonomiju kažu da se radi o oko 200.000 predmeta, ali da više informacija o ukupnom broju tužbi kao i broju zahteva za povlačenje istih neće imati pre isteka godine, donosno do kada je prvobitno trajala ponuda građanima da odustanu od tužbi.

Prema mišljenju advokata Živkovića u javnosti se ovo predstavlja kao „afera koju su izmislili advokati“, kao jedan „problemčić“ koji oni preuveličavaju, dok se tačan broj tužbi se prikriva, da se ne bi video broj oštećenih građana. I on je u razgovoru za Novu ekonomiju spominjao da postoji preko 200.000 tužbi.

Pozivajući se na podatke Agencije za privredne registr, on je u razgovoru za Novu ekonomiju naveo da su banke samo tokom 2020. godine od troškova provizija i obrada kredita prihodovale 329 miliona evra, što je za 100 miliona evra više od prihoda iz osnovne delatnosti.

„One su na ovaj način poslednjih 20 godina u Srbiji zaradile preko tri milijarde evra“, tvrdi Živković.

On objašnjava da se najveći broj zahteva za odštetu troškova kredita kreće od 5.000 dinara pa naviše, u zavisnosti od tipa kredita, a da je broj slučajeva sa ekstremino velikim ili malim sporovima zanemarljiv.

„Uglavnom su u pitanju potrošački sporovi, a nijedna banka ne želi da vrati odštetu… To je procesna borba koja traje godinama, ali banke ne žele da je reše van sudski“

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je, s druge strane, za televiziju K1 izjavio da zvanični podaci pokazuju da se 50 odsto svih tužbi protiv banaka nalazi upravo kod advokatske kancelarije protiv koje je Unikredit banka podnela tužbu. 

On je napomenuo i da sud treba da utvrdi kako je jedna advokatska kancelarija došla do polovine svih sporova i „kako je moguće da komunicira sa 100.000 klijenata“.

S druge strane, pravnici optužuju da jedan advokat, Nemanja Aleksić, zastupa skoro sve banke.

Prema mišljenju vuše njih, isto tako je upitno što većinu banka zastupa advokat za krivičnu materiju, koji nije poznat javnosti kao neko ko se bavi zastupanjem privrednih društava. Živković kaže da su njegovom kolegi Aleksiću jedine kvalifikacije u ovim slučajevima to „što ima jake veze u vrhu (vladajuće Srpske napredne stranke)“.

Prema njegovim navodima, advokat Nemanja Aleksić od 25 banaka u ovim sporovima zastupa 21, ima 400.000 predmeta i „veoma je stranački angažovan“. 

„Ono na šta bismo ukazali je falsifikat presude Evropskog suda pravde (ESP), koji se citira iz podnesaka advokata Nemanje Aleksića, koji zastupa sve banke i koji ima preko 200.000 predmeta… Aleksić je u (ogromnom) broju predmeta, mislim da je preko 30.000, koji su pravosnažno i okončani u korist građana  isticao taj deo presude ESP… VKS se poziva na tu falsifikovanu interpretaciju Aleksića u svom obrazloženju dopune stava, što je kriminalno“, izjavio je advokat Živokvić na jednoj od konferencija koji su predstavnici advokata održali u Medija centru.

Presuda ESP nalaže da se troškovi obrade kredita moraju utvrđivati ukoliko nisu obrazloženi po strukturi, dok VKS citira presudu ESP u kojoj navodi da banka nije dužna da dokazuje strukturu i visinu troškova obrade kredita, ukoliko su obuhvaćeni zbirom iznosa troškova kreditiranja.

Presuda C84 Evropskog suda pravde navodi: „U slučaju ugovora u kojima se potrošaču sve ili određene odredbe nude u pisanom obliku, te odredbe moraju biti sročene jasno i razumljivo. Ako postoji sumnja oko značenja neke odredbe prednost ima tumačenje koje je najpovoljnije za potrošača“.

Tačka 69. obrazloženja presude C84 glasi: „Tačno značenje pojma glavni predmet i cena… ne može biti određen pojmom ukupni troškovi kredita za potrošača“. Advokati za ove dve tačke navode da banke moraju da dokažu troškove pored glavnice kredita i kamate.

Srbija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU preuzela obavezu (čl. 78) da pruži najveću moguću zaštitu potrošačkih prava u Srbiji i da mora da primenjuje presude ESP-a u cilju ostvarivanja tih prava.

Advokat Miloš Andrijašević dodatno naglašava da je dopuna VKS-a falsifikat i da će svaki sudija koji postupi po ovoj dopuni kršiti ustav, kako on navodi, i poziva sudije da ne postupaju po instrukcijama jednog pojedinca koji se stavio iznad svih sudija VKS-a.

„Prema članu 4 stav 1 sud je dužan da u svakom konkretnom slučaju proveri da li je banka prevarila korisnika kredita, a ova odredba se ne odnosi jedino na glavni predmet ugovora, na primerenost cene i naknade na jednoj strani i isporučenost robe i usluge na drugoj strani, sve dok su te odredbe jasno i razumljivo sastavljene“, smatra Andrijašević.

Prema oceni advokata Čedomira Kokanovića, ako preuzmemo procenu da se trenutno vodi 200.000 sporova, a da su u svakom sporu troškovi u proseku između 30.000 i 50.000 dinara, to znači da bi, primenom stava VKS i ako banke ne bi odustale od tužbi, banke i advokati koji ih zastupaju mogli da podele prihod od 80 miliona evra.

„(To) zaista može da uništi finansijski sistem (Srbije)“, ocenjuje Kokanović.

Stav VKS-a je do sada bio razlog za održavanje nekoliko protesta advokata, donet je u skladu sa preporukama Doing Business (Duing biznis) liste Svetske banke, čije izdavanje je sama međunarodna finansijska institucija obustavila zbog korupcione afere u koju je bila umešana njena direktorka Kristina Georgieva.

Prema rečima advokata iz protestnog odbora u planu je radikalizacija protesta u vidu obustave rada koju je pokrenula Advokatska komora Beograda, za njom i Advokatska komora Šapca, a očekuje odgovor advokatskih komora iz Zaječara, Niša i Kragujevca, jer će se i u njima održati skušpštine povodom odluke o obustavi rada.

U subotu, 6. novembra, u Kombank dvorani održana je konferncija na kojoj se preko 1.500 advokata izjasnilo za potpunu obustavu rada do ispunjenja zahteva.

Nakon konferencije je održana vanredna Skupština Advokatske komore Srbije na kojoj su većinom glasova odbijeni svi zahtevi advokata, bez detaljnijeg obrazloženja.

Prema mišljenu advokata Kokanovića, prvobitna obustava rada koje je Advokatska komora Srbije održala 20. i 21. oktobra bila je „privid i gluma bunta uklopljena sa državom“, kako bi se „kupio mir i opstananak na funkcijama“, budući da su se nedelju dana nakon toga održali izbori u Advokatskoj komori Beograda.

Pritom se za vreme ove obustave održao sudijski seminar u Vrnjačkoj Banji, tako da sudovi svakako ne bi radili.

„Sve se radi da se raspu glasovi i da se stvar relativizuje i obesmisli“, ocenjuje Kokanović. „Komora je državna podanička institucija gde ljudi koji su kompromitovani, korumpirani, ucenjeni, i potkupljeni svojim sitnim interesima nas lažu i manipulišu ne bi li džava progurala svoije stvari kojie mi ne bismo prihvatili da unapred znamo da to postoji i šta tu piše“.