Pregovori Grčke, EU i MMF-a završeni bez dogovora

Pregovori Grčke i pregovarača Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda okončani su u nedelju uveče u Briselu bez dogovora, a prema navodima portparola Evropske komisije i dalje postoje značajne razlike u stavovima dve strane.

„Iako je načinjen određen napredak, pregovori nisu uspeli, jer i dalje postoje velike razlike između planova grčkih vlasti i zajedničkih zahteva Komisije, Evropske centralne banke i MMF-a“, izjavio je agenciji AFP portparol Evropske komisije, koji je želeo da ostane anoniman.

Pregovori su bili šansa da se postigne sporazum i omogući da Grčka vrati dugove i spreči izlazak te zemlje iz evrozone, što bi, kako se smatra, izazvalo ekonomski haos u Evropi.

Grčki premijer Aleksis Cipras, upozorio je juče, kada su pregovori u Briselu počeli, svoj narod da se pripremi za „težak kompromis“ s kreditorima, koji će možda podrazumevati nove ustupke.

Ministri finansija evrozone sastaju se 18. juna u Luksemburgu i taj sastanak smatra se poslednjom šansom za vladu u Atini da sa kreditorima postigne dogovor nakon petomesečnih uzaludnih pregovora.

Ukoliko u tome ne uspe, prezadužena Grčka našla bi se na ivici bankrota i katastrofalnog izlaska iz evrozone, što bi potreslo globalnu ekonomiju.

U subotu je grčki premijer Aleksis Cipras stavio je do znanja da grčki novi predlozi za nagodbu s poveriocima duga i davaocima nove tranše finansijskog „pojasa za spasavanje“ od 245 milijardi evra Atini, mogu značiti prihvatanje kresanja državnih troškova, samo ako to omogući obnovu privrednog rasta i zapošljavanja, kao i u tom cilju nužno reprogramiranje i delimičan otpis grčkog duga. 

Cipras zahteva nagodbu koja će biti „održivo rešenje“ i omogućiti Grčkoj da se izvuče iz šestogodišnjeg pada proizvodnje i bruto društvenog proizvoda od 25 odsto, kao i porasta nezaposlenosti i siromaštva masa posle primene programa drastičnog „stezanja kaiša“ koje su Grčkoj nametnuli Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF, iako su glavni ekonomisti MMF-a priznali da je „stezanje kaiša“ bilo preterano i zatrlo privredni oporavak te zemlje. 

Vlada u Atini očekuje i da joj se odobri blizu 12 milijardi evra za dokapitalizaciju grčkih banaka iz kojih su uspaničeni građani u poslednje vreme podigli stotine miliona, a neki kažu i nekoliko milijardi evra.