Barselona ima sjajnu arhitekturu, ukusnu hranu, obilje sunca i opuštenu atmosferu, tako da ne čudi što se ove godine očekuje rekordna poseta od 7,6 miliona turista, koja, međutim, brine gradske oce da bi grad mogao da postane ‘izgubljen slučaj’, poput Venecije.
Barselona je trenutno treći najposećeniji grad u Evropi, posle Londona i Pariza, dok na globalnom nivou zauzima 12. poziciju, prema istraživanju kreditne kuće Masterkard pod nazivom „Globalni indeks turističkih gradova“ objavljenom 3. juna.
Ovakvi podaci, međutim, nisu dobra vest za novoizabranu gradonačelnicu Barselone Adu Kolau Baljano, koja je na čelu koalicije ekologa i socijalnih aktivista, čija je platforma odnela pobedu na majskim opštinskim izborima.
Gradonačelnica, naime, tvrdi da zbog porasta turističkih poseta, Barselona postaje nepodesno mesto za normalan život njenih 1,7 miliona stanovnika.
Tokom većeg dela godine, pešačka zona Las Ramblas i lavirint Gotske četvrti su, kako prenosi Blumberg, uglavnom preplavljeni turistima, među kojima su na desetine hiljada putnika koji se svakog dana iskrcaju sa putničkih brodova.
I prodavci sa poznate pijace Bokerija se u poslednje vreme žale, pošto turisti, kako tvrde, ometaju lokalno stanovništvo u kupovini namirnica. U jednom dokumentarcu iz 2014. godine je upozoreno da grad sve više liči na „tematski park“, prenosi njujorška agencija Blumberg.
Lokalne vlasti su, međutim, pokušale da kontrolišu bujicu turista, zahtevajući vremenski ograničene ulaznice za posete atrakcijama kao što su Gaudijev Park Guelj i katedrala Sagrada Familija, kao i zabranu pristupa turista pijaci Bokerija u satima kada lokalno stanovništvo uglavnom kupuje.
Gradonačelnica Barselone, međutim, želi da ode još dalje, pa je u izjavi za španski list „Pais“ rekla da će uvesti moratorijum na otvaranje novih hotela i da će razviti plan koji će osigurati da Barselona ne završi kao Venecija.
Populacija Venecije od 180.000 stanovnika iz 60-ih godina prošlog veka je danas pala na tek 60.000, budući da preko dva miliona posetilaca svake godine preplavi ovaj grad, navodi Blumberg.
„Venecija je izgubljen slučaj, odnosno mesto gde običan čovek više ne može da živi i da podigne porodicu“, izjavila je autorka knjige „Prezauzeto: Rastući biznis putovanja i turizma“, Elizabet Beker.
Blumberg ocenjuje da situacija u Barseloni, međutim, još uvek nije tako dramatična, jer je sa jedne strane, ona znatno veća od Venecije, dok istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su stanovnici Barselone uveliko proturistički nastrojeni, izjavio je profesor sa jednog holandskog univerziteta, Greg Ričards.
Turisti godišnje potroše 13,9 milijardi dolara u Barseloni, a sektor turizma zapošljava oko 100.000 ljudi.
Hteli su za te pare da kupe onu kablovsku iz Niša, al’ im je ugrabi MTS.