Zamrzavanje cena: Više populistička nego ekonomska mera

Poslednji put kada je inflacija bila 7,5 odsto jedan evro je vredeo 113 dinara, a kandidat za ministra finansija bio je Lazar Krstić. To je bilo u avgustu 2013. godine, a Jorgovanka Tabaković je tek završila prvu godinu svog prvog mandata na mestu guvernera Narodne banke Srbije.

Tada je inflacija bila na silaznoj putanji, dok ovih dana cene idu nagore, a dokle će ne zna se. Doduše, Narodna banka tvrdi da će inflacija dostići vrhunac uskoro, početkom sledeće godine, a da će od marta krenuti pad. Ovo ne znači da će roba pojeftiniti, već da će osnovica biti veća, pa će procentualni rast cena biti manji.

U svakom slučaju, kada za godinu dana ulje poskupi sa 150 na 200 dinara, svinjski but sa 530 na 650 dinara, juneći but sa 700 na 900 dinara, šećer sa 70 na 90, a benzin sa 132 na 165 dinara, teško ćemo poverovati u onih 7,5 odsto međugodišnje inflacije.

Stvar je u tome, kako objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u tome što inflacija ima takvu strukturu da natprosečno pogađa najsiromašnije, a do kraja godine biće i osam odsto.

Razlog je što je opšti rast cena posledica pre svega poskupljenja hrane i energenata. U siromašnim zemljama veliki deo prihoda odlazi na hranu, u Srbiji više od trećine kućnih budžeta, pa i poskupljenje hrane mnogo više pogađa nas nego recimo zemlje EU koje u proseku na hranu i piće troše 15 odsto kućnih budžeta.

Prema podacima Narodne banke Srbije, cene neprerađene hrane su u novembru u odnosu na isti mesec prošle godine povećane za 20,7 odsto. Najviše su poskupeli sveže povrće za 23,8 odsto, voće za 18 odsto, a meso za 22,6 odsto.

Cene prerađene hrane bile su za 7,1 odsto više nego prošle godine, a ukupno energenti su poskupeli 13,6 odsto i to pre svega zbog poskupljenja goriva za četvrtinu. 

Kada pogledate plate za septembar, prema poslednjim podacima koje je objavio Zavod za statistiku, one su porasle u odnosu na prošlogodišnji septembar za čak 9,3 odsto. Realno, kada oduzmemo inflaciju, taj rast je svega 3,3 odsto, a poslednja dva meseca inflacija je samo ubrzavala, tako bi do kraja godine taj rast plata mogao biti potpuno pojeden.

U takvoj situaciji država je došla na sasvim neočekivanu, mada ne posebno originalnu ideju – zamrznuti cene. Od 1. decembra do 1. februara cene osnovnih životnih namirnica, brašna tip 400, kristal šećera, suncokretovog ulja, svinjskog buta i dugotrajnog mleka sa 2,8 procenata mlečne masti biće zamrznute na nivou od 15. novembra. 

Prva misao svakog ekonomiste na priču o kontrolisanim cenama je – biće nestašica. Ali u uredbi Vlade je zato zapisana stavka da su proizvođači obavezni da ne smanjuju isporuke u odnosu na dvanaestomesečni prosek.

Narodna banka u saopštenju o novembarskoj inflaciji ističe da se u narednom periodu može očekivati smirivanje inflatornih pritisaka po osnovu cena hrane, „čemu u prilog idu i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica“. 

Milojko Arsić napominje da je ova mera preterana i popraviće položaj svih, a ne samo najsiromašnijih, kao što je to bio slučaj i sa drugim pandemijskim ekonomskim merama u prethodne dve godine.

„Veličina poremećaja nije takva da je potrebno zamrzavati cene. Problematično je to što cene inputa nisu zamrznute, pa proizvođačima mogu da poskupe sirovine, a oni ne mogu da povećaju cene svojih proizvoda. Ipak, ako bude mera trajala samo dva meseca, to može da se izdrži, samo da se sa njom posle ne nastavi“, upozorava on.

S obzirom na to da je zamrznuta cena brašna tipa 400 koji se koristi za kolače ili svinjskog buta koji je skuplji deo svinjetine, a ne recimo jeftinije plećke ili mesa sa kostima, Arsić primećuje da bi motiv zamrzavanja cena mogao biti smanjenje tereta za kućne budžete u vreme novogodišnjih i božićnih praznika i slava.

On ističe da je, s obzirom na nivo inflacije, ovakva mera preterana.

„Imalo bi više smisla da se intervenisalo na tržištu energenata, jer ove cene utiču na sve druge cene.“

Ekonomista Slaviša Tasić smatra da kontrola cena nikada nije dobra mera.

„Ako cene stvarno budu rasle više od ovog što je ograničeno, zaobići će ovu meru. Inflacija je veća sila od toga i moraće se na nju uticati monetarnim merama. Ovo je manje ekonomska, a više socijalna mera, jer tih pet proizvoda nema veliko učešće u potrošačkoj korpi“, smatra Tasić.

U praksi to bi moglo izgledati tako što, ako na primer svinjetina stvarno bude poskupljivala, trgovci neće dirati svinjski but, ali će poskupeti plećka, pa čak može doći dotle da manje kvalitetan komad mesa bude skuplji od kvalitetnijeg. Kako kaže jedan trgovac – da su mene pitali, sigurno im ne bih savetovao da zamrznu but, a ne zamrznu plećku.

Realno, kada oduzmemo inflaciju, rast plata je svega 3,3 odsto, a poslednja dva meseca inflacija je samo ubrzavala, tako bi do kraja godine taj rast plata mogao biti potpuno pojeden

„Ja razumem da je skuplja hrana udarac na budžet ljudi. Što su primanja niža, to se procentualno više daje na hranu. Ali životni standard na kraju zavisi od proizvodnih sposobnosti zemlje, a njih administriranjem u privredi smanjujete. Socijalnu politiku zato treba voditi socijalnim merama. Ekvivalent socijalne politike za ovu kontrolu cena je da nekim novčanim davanjem nadoknadite porast cene ovih pet artikala u potrošačkoj korpi. To ne bi bio nikakav problem. Vrlo skromno socijalno davanje, verovatno manje od univerzalnih 20 evra, može lako da pokrije takav porast i skroz ga neutrališe. Umesto toga dobili smo kontrolu cena, jer je to u Srbiji i dalje popularna politika. To je krajnji razlog zašto joj se sada vraćamo“, poručuje Tasić. 

S druge strane, pitanje je i koliko uopšte ima pritisaka na poskupljenje. Farmeri koji gaje svinje kažu da iako je hrana preskupa, rast cena je zaustavljen jer su uvoznici uvezli dosta svinja, a cena žive vage je u okruženju niža nego kod nas. Što se tiče brašna, prošlogodišnji rod pšenice bio je rekordan sa 3,4 miliona tona, a na zalihama se procenjuje da ima oko 2,5 miliona tona pšenice.

Trenutno je u okruženju jeftinija pšenica nego kod nas, pa ni tu nema nekog pritiska na poskupljenje. Ulje je već došlo na nivo od 200 do 220 dinara u marketima i teško da bi moglo dalje da poskupljuje, tako da ova mera lako može biti više populistička, da se pokaže kako država brine za narod, ali bez nekih posebnih ni loših ni dobrih efekata.

Ipak ostaje veoma ozbiljno pitanje inflacije. Ako u Srbiji nismo imali ovoliku inflaciju osam godina, evrozona je nije videla od 1997. godine, od kako je evro ugledao svetlost dana. U SAD je inflacija na najvišem nivou od 1982. godine.

Do pre petnaestak dana svi su se pravili da je ona samo prolaznog karaktera, isključivo posledica problema na strani ponude; loša poljoprivredna godina, poskupljenje energenata, zastoji u globalnim lancima snabdevanja zbog korone, problemi sa brodskim transportom. 

Ove uzroke centralna banka ne može rešiti svojim merama, pa zato nema potrebe ni reagovati, sve dok ipak nisu odlučili da na ovaj rast cena po svemu sudeći utiče i globalna državna potrošnja bez presedana tokom korone, podržana ekspanzivnom monetarnom politikom.

Zato je američki FED najavio povećanje kamatnih stopa od marta usled „alarmantno visoke inflacije“, a od novembra je krenuo sa smanjenjem kvantitativnih olakšica za 30 milijardi dolara mesečno. 

NBS BI TREBALO DA RAZMOTRI MOGUĆNOST RESTRIKTIVNIJE MONETARNE POLITIKE. HVALILI SU SE PRIVREDNIM RASTOM, RASTOM KREDITA, ALI DRUGA STRANA LABAVE MONETARNE POLITIKE JE RAST INFLACIJE. SADA SU KAMATNE STOPE NA DINARSKE I DEVIZNE KREDITE REALNO NEGATIVNE. BANKE SU ZA SADA POKRIVENE

Polovinom meseca Banka Engleske je povećala kamatnu stopu sa 0,1 na 0,25 odsto. Nedugo zatim i Evropska centralna banka je imala sednicu i odlučila da smanji kvantitativne olakšice, odnosno kupovinu obveznica, što znači pumpanje para u sistem. Pritom je saopštila da neće biti povećanja kamatnih stopa tokom 2022. godine. Očigledno razlog je to što se veliki broj zemalja evrozone još nije vratio na ekonomski nivo od pre krize.

Kod nas Narodna banka Srbije je odlučila da ne povećava kamatnu stopu sa jedan odsto, ali je do sada povećala repo stope koje plaća bankama za dvonedeljno čuvanje njihovih para sa 0,11 na 0,34 odsto.

Profesor Arsić kaže da je konsenzus da je inflacija privremena doveden u pitanje najavama FED-a i ECB-a. 

„Inflacija je uvek problem ponude i tražnje. Postoje problemi na strani ponude, ali i na strani tražnje imamo kamatne stope na istorijskom minimumu. Rast cena je još ranije počeo u sektoru nekretnina gde su cene nikada veće, uprkos niskim kamatama. Pa smo imali rast cena akcija i sve to pre nego što je došlo do povećanja cena proizvoda za tekuću potrošnju. NBS bi trebalo da razmotri mogućnost restriktivnije monetarne politike. Hvalili su se privrednim rastom, rastom kredita, ali druga strana labave monetarne politike je rast inflacije. Sada su kamatne stope na dinarske i devizne kredite realno negativne. Banke su za sada pokrivene, jer su im izvori sredstava negativni, a i od centralnih banaka dobijaju pare po negativnoj kamati. Ali ako bi ECB povećala kamatnu stopu, banke bi povećale kamatne stope kod nas i pre nego što bi to uradila Narodna banka Srbije. Niske kamatne stope su kao doping, a ne može se doveka biti na dopingu“, napominje Arsić.

Tasić smatra pak da kod nas nema razloga za povećanje kamatne stope, jer naša inflacija zavisi od evropske. Ako inflacija u evrozoni nastavi da raste, ECB će morati da reaguje, smanjiće inflaciju i to će se preliti kod nas. Naša ključna politika je fiksni devizni kurs i preko njega se cene prelivaju iz evrozone kod nas. Referentna kamata kod nas ne igra neku ulogu, a glavni mehanizmi su intervencije na deviznom tržištu i držanje fiksnog deviznog kursa“, objašnjava Tasić.

Prema njegovim rečima, sledeće godine doći će do smanjenja inflacije, a to znači „zatezanje svega“. 

„Monetarno zatezanje znači i neke realne probleme. Kredite će biti teže otplaćivati, pojaviće se neki nenaplativi krediti, neko će da ode u stečaj. Dok su se pare štampale imali smo pozitivni ciklus, a sada ćemo videti i negativnu stranu“, poručuje Tasić.

Miloš Obradović