Čelnici EK su naglasili da se ne želi bankrot i izlazak Grčke iz evrozone, ali su predočili da o tome raspravljaju neke članice EU.
Takva reakcija EK usledila je na dramatično upozorenje grčke centralne banke da zemlji preti stečaj, izlazak iz zone evra i verovatno Evropske unije.
To je scenario koji grčka centralna banka vidi, ako do kraja juna ne dođe do nagodbe EK, Evropske centralne banke(ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) o finansijskoj pomoći Grčkoj i nagodbi oko reformi i dodatnih kresanja državnih troškova i dugova u toj zemlji.
Ministri finansija država EU članica zone evra će danas u Briselu usvojiti stavove i ocene pregovora s Grčkom i vrlo je moguće da konačnu reč o mogućoj nagodbi daju vođe EU koji se sastaju iduće nedelje u Briselu, a mišljenja unutar EU veoma podeljena oko posledica i neminovne štete koju bi ekonomije evrozone i evro pretrpeli.
U objašnjenjima stavova poverilaca, EK uopšte nije spomenula reprogramiranje grčkog duga, što traži vlada u Atini, ali i Međunarodni monetarni fond.
Cipras je oštro zamerio poveriocima da ne žele nagodbu, već ponižavanje Grčke i Grka, a rekao je da MMF ima „zločinačku odgovornost“ zbog posledica ranijeg petogodišnjeg programa „stezanja kaiša“ koji je ugušio grčku privredu, izazvao pad bruto domaćeg proizvoda od 25 odsto i ogromnu nezaposlenost, a javni dug je porastao za trećinu.
Potpredsednici EK Valdis Dombrovkis i Pjer Moskovisi su naglasili da tehnički preduslovi za dogovor poverilaca duga s Atinom postoje, istakavši da su EC, ECB, MMF dali „dobre predloge“ grčkoj vladi i osetno popustili recimo oko zahteva za tzv. primarni budžetski deficit, što vladi Aleksisa Ciprasa omogućava da ne odustane od finansiranja nekih osnovnih potreba siromašnih slojeva stanovništva.
Poverioci su, po rečima Dombrovkisa i Moskovisija, spremni da razmotre protivljenje Atine da se, recimo, povećaju cene električne struje i lekova, ili ukinu dodaci za najniže penzije, ali traže da grčka vlada ponudi gde bi se našle uštede da se to nadoknadi u sveukupnom smanjivanju budžetskih izdataka.
Ali, onda traže da se nađu drugi izvori štednje, na primer. u smanjenju budžetskih izdataka za odbranu, koji predstavljaju drugi najveći udeo u BDP-u među članicama EU, posle Velike Britanije, kako je ukazao Moskovisi. Jer, kako je dodao, nije tačno da EK, ECB i MMF „traže brutalno kresanje penzija i prihvatamo stav Atine da se ne smanjuju najniže penzije, ali celokupan grčki penzioni sistem, koji je jedan od najskupljih u EU, mora postati ekonomski održiv „.
Grčka centralna banka je pozvala i poverioce i vladu u Atini da budu „savitljiviji“, uz ocenu da smanjenje zahteva poverilaca u pogledu visine budžetskih ušteda daje vremena grčkoj vladi da se izbori s budžetskim deficitom, ali je zahtevala i od EK, ECB i MMF da Grčkoj odobre olakšice i reprogramiranje javnog duga, što je bilo obećano još 2012-e.
Mnogi evropski i američki analitičari i bankari smatraju da Grčka u sada postavljenim rokovima ne može otplaćivati dug od 360 milijardi evra, iako su komercijalne banke otpisale 120 milijardi duga, i naglašavaju da to neće omogućiti ni drastično novo „stezanje kaiša“ za grčku državu i stanovništvo.
EK, ECB i MMF napominju da je reč o tome da se nađu dodatne budžetske uštede od dve milijarde evra, što je sasvim realno i izvodljivo, pa su se otud iz redova poverilaca čuli i glasovi da Ciprasova mahom levičarska vlada tu ne odustaje od „levičarske ideologije“.
Cipras je na to reagovao izjavom da je njegova vlada došla na vlast da obustavi pogubni program „stezanja kaiša“ i obnovi privredni rast da bi iz realnih izvora vraćala dug, a naglasio je da stav njegove vlade „nije nikakva ideološka tvrdoglavost, već osnovno pitanje demokratije“.
