Danas: Od jeseni moguća nova geološka istraživanja u oblasti Jadra

Ukidanjem Prostornog plana posebne namene za Projekat Jadar nije stavljena tačka na istraživanja litijuma i bora blizu Loznice, piše list Danas. Na polje omeđeno tim Rio Tintovim projektom naslanja se oblast Jadar Sever sa još dve lokacije u blizini. Za njih istražna prava ima australijska kompanija Volt Risorsizu, koja od jeseni može da počne sa geološkim istraživanjima.

Istraživačka prava prvobitno je imala firma Asena Investments, koja je osnovana u junu 2020. u domaćem vlasništvu, ali je u novembru prošle godine prodata zajedno sa dozvolama australijskom Volt Risorsizu.

Kako se navodi, spekuliše se da je promena vlasništva bila planirana u startu i da je domaća firma bila u početku samo paravan kojim je trebalo obezbediti dozvole, a da se ne privuče previše pažnje javnosti koja je su već uznemirili planovi Rio Tinta.

Bušotine na te tri lokacije, na površini većoj od 290 kvadratnih kilometara, očekuju se od jeseni ove godine, posle izbora, ako se nešto ne promeni.

Podseća se i da je Asena u martu prošle godine dobila i pravo na istraživanje bakra, zlata, srebra i prateće asocijacije elemenata na području Donje Mutnice kod Paraćina.

Kako se dodaje, poništavanjem prostornog plana za Projekat Jadar, Rio Tinto ne može da računa na eksploataciju litijuma kod Loznice. Ipak, neki pravnici kažu i da to može da se promeni za nekoliko meseci.

Napominje se kako je propušteno da se kaže kako im te dozvole nisu potrebne, jer su rezerve rude na njihovom polju već overene.

Rude litijuma i borita istražuju još kanadska Euro Lithium Balkan, koja je u Srbiji osnovana 2015. i koja radi na poljima u okolini Valjeva.  Pored nje blizu je i australijska firma Balkan Istraživanja koja od 2016. otvara bušotine na nekoliko polja kod Kosjerića, Požege, Jagodine i Rekovca.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno geološka istraživanja u Srbiji vrši ukupno 65 domaćih i 21 strana kompanija. Aktuelno je 175 istražnih polja od čega 116 radi na istraživanju metaličnih mineralnih sirovina: zlata, bakra, olova, cinka, bora i litijuma.

Energetskim mineralnim sirovinama bave se dva istraživanja, a 57 se bavi nemetaličnim mineralnim sirovinama, navode u Ministarstvu. Jedinstven spisak dozvola za istraživanje ruda, kako se dodaje, ne postoji ili nije dostupan, ali je do podataka može da se dođe preko Geografsko informacionog sistema (GIS).

Iz karte na kojoj su obeležena istražna polja, vidljivo je da se u Vojvodini uglavnom otvaraju bušotine u potrazi za naftom i prirodnim gasom, a nosioci posla su NIS ili Naftagas. Domaća preduzeća se uglavnom bave istraživanjem pijaće i mineralne vode, ili minerala iz opisa njihovog posla.

Takva polja imaju Magnohrom, Elektro-privreda Srbije i većina rudnika, uključujući novog vlasnika RTB Bora, kineska kompanija Serbia Zijing Mining.

Tridesetak novih kompanija dobile su dozvole za otvaranje bušotina u potrazi za dragocenim metalima, od srebra, zlata i bakra, do litijuma, bora, gvožđa, olova, cinka, molibdena.

Od njih, samo je sedam domaćih, a strane su iz Kanade, Australije, Velike Britanije, SAD, Holandije, Malte ili sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Dodaje se da su u nekoliko slučajeva, kineski državljani na čelu srpskog ogranka firme osnovane na of šor destinacijama.

Od ukupnog tridesetak firmi koje imaju istražne dozvole, neke i za desetak polja širom Srbije, samo je šest osnovano pre juna 2012. godine, dve domaće i četiri strane. Najveći broj dozvola i novih firmi stigao je u Srbiju posle tog perioda, najviše od 2016.

One otvaraju bušotine na području Loznice, Valjeva, Mionice, Čačka, Kosjerića, Krupe, Zvornika, Zaječara, Bora, Majdanpeka, Kučeva, Soko Banje, Petrovca na Mlavi, Jagodine, Paraćina, Novog pazara, Raške, Aleksinca, Pirota, Niške Banje.

Prema istraživanju Birna, koje je prenela i Nova ekonomija i koje je objavljeno pre dva meseca, geološka istraživanja u Srbiji se vrše čak i u zaštićenim područjima.